25/09/2022

Amfiteatar na Viminacijumu (izvor: Viminacium.org.rs)

U novoj studiji Vuković i sar. (2021) bavili su se analizom grupne sahrane pasa u jami u amfiteatru na Viminacijumu. Autori su analizirali ostatke pasa, kao i kontekst sahrane kako bi odgovorili na pitanje da li je ovde praktikovano žrtvovanje pasa ili nešto drugo. Žrtvovanje životinja u antici nije neobična i retka pojava, prinošenjem žrtve ljudi su tako komunicirali sa bogovima.

U svom radu autori su predstavili rezultate istraživanja sa prostora amfiteatra gde je bilo sahranjeno više pasa unutar jame u različitim pozama. Na osnovu analize ostataka životinja i konteksta sahranjivanja, pretpostavili su da je ova lokacija mogla da služi kao mesto obreda žrtvovanja.

Naravno, praksa žrtvovanja pasa nije nepoznata i kod drugih lokaliteta širom Carstva. Ranijim arheološkim iskopavanjima su u Viminacijumu pronađene pojedinačne sahrane pasa vezane za rituale žrtvovanja, ali ne i sahrana sa više pasa (najmanje 13 pasa).

Viminacijum-arheološki lokalitet

Viminacijum je bio najveće gradsko naselje i glavni grad Gornje Mezije, i značajan vojni centar (stalni logor legije VII Claudia). Muncipalni status zajednici rimskih građana dodeljen je u vreme Hadrijana, a status kolonije Viminacijum dobija pod Gordijanom III, najverovatnije 239. godine. Dok najveći procvat doživljava u vreme Septimija Severa, a u IV veku postaje episkopalno sedište. Vojni logor na desnoj obali Mlave postajao je do sredine V veka, a u VI veku podignuto je manje utvrđenje na levoj obali.

Lokacija u amfiteatru gde je pronađena jama (Vuković et al. 2021, fig. 3)

Lokalitet pokriva površinu od 450 hektara, a do sada je istraženo samo 2%. Arheolozi kažu da ima dovoljno materijala za naredih 300 godina iskopavanja. Do sada je u tamošnjim nekropolama pronađeno preko 14.000 grobova i grobnica sa preko 30.000 vrednih grobnih priloga. Sahranjivanje je trajalo od IV veka p.n.e. do VI veka n.e. Najstarija nekropola na Viminacijumu pripada Keltima.

Amfiteatar u Viminacijumu je podignut početkom 2. veka, a korišćen je do prve polovine 4. veka. Krajem 4. veka ovo područje je korišćeno kao groblje, da bi kasnije bilo napušteno.

Jama sa ostacima pasa

Jama, u kojoj su pronađeni ostaci pasa, otkrivena je 2010. godine tokom sistematskih arheoloških istraživanja amfiteatra. Jama je bila otprilike kvadratnog oblika sa zakrivljenim uglovima. Na osnovu otkrivenih artefakata navodi se da se ovaj kontekst datuje u drugu polovinu 4. veka, a to je period kada amfiteatar više nije bio u upotrebi.

Jama sa ostacima pasa (Vuković et al. 2021, fig. 4)

Skeletni ostaci pasa bili su prekriveni fragmentima opeke, možda kako bi se obeležilo mesto sahrane. Oni su bili postavljeni jedan iznad drugog i u različitim pravcima orijentisani. Međutim, arheozoološka analiza je pokazala da u jami nisu bili samo ostaci pasa, koji inače dominiraju. U jami je bilo i nekoliko kostiju goveda i svinja, dva ostatka kopitara (konja ili mazge), kao i jedna ovčija, jedna kozja i jedna mačja kost.

Autori su u radu prodiskutovali ovu zanimljivu pojavu i utvrdili da ovi psi nisu predstavljali otpad i da nisu bačeni u jamu. Već da su ovde namerno sahranjeni. Ono što se zna jeste to da je njihova sahrana obavljena istovremeno.

Jedna od pretpostavki je ta da su psi možda ubijeni jer su bili bolesni (besnilo) ili da su imali neko simbolično značenje.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »