Najraniji dokazi o upotrebi luka i strele u Evropi pre 54.000 godina pronađeni su u južnoj Francuskoj.

Prvi anatomski moderni ljudi, mi, u Evropi lovili su lukovima i strelama znatno ranije nego što se pre mislilo.

Pećina Madrin u Francuskoj bogata je stotinama sićušnih kamenih vrhova strelica za koje se smatra da pripadaju Homo sapiensu.

Istraživači smatraju da veoma podsećaju na druge poznate vrhove strela – uključujući replike koje su testirali na mrtvim kozama.

Smatra se da se oružje, projektili poput lukova i strela i bacača koplja naglo pojavili među modernim ljudima u Evroaziji tokom perioda gornjeg paleolita pre otprilike 45.000 godina

Nalazi ukazujju da je prvi Homo sapiens koji je stigao u Evropu lovio lukovima i strelama. Ali to ujedno postavlja pitanje: Zašto neandertalci, koji su isto bili ovde, u istoj pećini i pre i posle Homo sapiensa, nikada nisu usvojili ovo superiorno oružje?

Veruje se da je takvo napredno oružje dalo savremenim ljudima prednost nad neandertalcima. Ali su njegovo poreklo i sofisticiranost ostali nejasni.

Prvi Homo sapiens u Evropi

Prošle godine, istraživači koji su iskopavali Grotte Mandrin tvrdili su da se na tom mestu nalaze najraniji poznati dokazi o Homo sapiensu u Evropi.

U jednom od arheoloških slojeva, označenom kao sloj E, istraživači su identifikovali dečiji zub i hiljade kamenih alatki. Utvrdili su da je dete bilo Homo sapiens.

Među oruđem je bilo na stotine sićušnih šiljaka. Oni su bili široki i do 1 cm, a težili su samo nekoliko grama i bili su skoro identični po obliku i veličini. Najmanji vrhovi su bili slični drugim vrhovima strela koje su pravili drevni i moderni ljudi. Drugi su sadržavali slične prelome i druga oštećenja na vrhovima, koja su mogla nastati udarom velike brzine.

„Upotreba ovih naprednih tehnologija može biti od presudnog značaja za razumevanje izuzetne ekspanzije moderne populacije“, piše u objavljenom radu.