Najstarija amputacija noge na svetu zabeležena je pre 30.000 godina
Na skeletu mlade osobe iz paleolita primećena je hirurška intervencija u vidu amputacije noge. Skeletni ostaci pohranjeni su u pećini na ostrvu Borneo u Indoneziji pre 30.000 godina.
Otkriće je publikovano u časopisu Nature.
Grupa autora u radu je opisala otkriće i kako je mladoj osobi hrirurški amputirana distalna trećina leve potkolenice. Pol deteta nije utvrđen. Ali se smatra da je reč o muškom polu na osnovu metričkih parametara.
Iako je dete bilo mlado kada je do amputacije došlo, ono je preživelo proceduru i živeo je još 6 do 9 godina. Potom su njegovi ostaci sahranjeni u pećini Liang Tebo.
Smatra se da se ovde radi o sofisticiranom medicinskom znanju i veštini koje prethode onima iz neolita. Do nedavno je najstariji dokaz amputacije bio 7.000 godina star skelet starijeg muškog zemljoradnika iz Francuske. Njegova leva podlaktica je pažljivo amputirana odmah iznad lakta.
- Najstarija hirurška intervencija na glavi čoveka-trepanacija
- 5000 godina stara lobanja sa tragovima operacije pronađena je u Rusiji
- Prvi fizički dokaz odsečenih šaka “trofeji neprijatelja” otkriven je u Egiptu
Analiza paleopatologa, dr Melandrija Vloka (Univerzitet u Sidneju), potvrdila je koštane izrasline povezane sa zarastanjem kostiju. Što ukazuje da je deo noge hirurški amputirana kada je ova osoba bila dete.
Briga zajednice
Donja trećina noge je nedostajala. Kosti potkolenice, tibija i fibula, ukazuju na precizan i čist rez. Ovaj nivo preciznosti ukazuje da ud nije izgubljen u nesreći ili napadu životinje. Na kostima su nedostajale lezije koje nastaju usled infekcija. Što ukazuje na to da je rana očišćena i zaštićena od infekcija, odnosno napada mikroorganizama.
Jako je zanimljivo da je ovaj drevni mladić iz paleolita preživeo rizičnu intervenciju. Zahvat nije bio nimalo lak i predstavljao je opasnost po život. Njegova rana je lepo zarasla zahvaljujući nekom učenom, drevnom lekaru, iz zajednice.
Ujedno, ovde se radi o brdovitom terenu na kome se morao kretati, uprkos fizičkom nedostatku. Sve to ukazuje na visok stepen brige unutar jedne praistorijske zajednice.
Postojala su pogrešna mišljenja unutar naučne i laičke zajednice da je drevnim ljudima nedostajala stručnost i tehnologija za obavljanje teških “medicinskih” zahvata. Međutim, sa pojavom neolita menja se i struktura društva i pojavljuju se prvi dokazi hirurških intervencija.
Mada, ovde možemo primetiti da je do toga došlo i znatno ranije.