Najstarija koplja na svetu otkrivena su slučajno na otvorenom rudniku lignita u Šeningenu pre 30 godina. Od tada su predmet intenzivnog proučavanja.

Još od kada su koplja otkrivena u otvorenom rudniku lignita u Nemačkoj, ona su izazvala senzaciju širom sveta. Neka koplja i štapovi za bacanje ležali su među životinjskim kostima u drevnim naslagama na obali jezera, dubokom oko deset metara. Sada, analize praistorijskih kopalja otkrivaju napredne tehnike obrade drveta pre neverovatnih 300.000 godina.

Malo se zna o upotrebi drvenih alata od strane paleolitskih lovaca-sakupljača zbog loše očuvanosti drvenih artefakata u arheološkim zapisima. Ovde su se zbog uslova sredine koplje i brojni drugi osetljivi predmeti od organskog materijala odlično sačuvali.

U tzv. Horizontu koplja pronađena su 187 drvena artefakata. Drveni predmeti su izrađeni od smrče (Picea sp.), ariša (Larix sp.) i bora (Pinus syilvestris), pre svega tehnikama razdvajanja, struganja i glačanja.

Hominini su bili napredni pre 300.000 godina

Sirovine za izradu drvenih artefakata nalazile su se 3-5 km udaljenosti od jezera, na kome je lokalitet. Na osnovu analize artefakata, utvrđeno je da je ukupno sačuvano oko 20-25 kopalja i štapova za bacanje. Autori su takođe identifikovali 35 drvenih alata koji se verovatno koriste u domaćinstvu, kao što je obrada životinjskih koža. Alati su popravljani i reciklirani u nove alate.

Prema autorima, nalazi proširuju razumevanje pleistocenskih tehnika obrade drveta i pružaju uvid u rane strategije lova na ljude, širenje dometa, tehničke i društvene veštine i kognitivne sposobnosti. Koplja su pružila dokaz da je barem ova grupa ranih ljudskih predaka bila sofisticiranija i tehnički i društveno nego što se ranije mislilo za hominine srednjeg pleistocena.

Zbog nedostatka dokaza i podataka o fosilnim ostacima hominina na lokalitetu, naučnici nisu bili u mogućnosti da odrede vrstu hominina ili ranu ljudsku vrstu odgovornu za kreiranje oruđa. Ipak, arheolozi spekulišu da bi najverovatniji kandidati bili Homo heidelbergensis ili rani neandertalci.

---

Izvor: PNAS