Najstarija koplja na svetu otkrivena su slučajno na otvorenom rudniku lignita u Šeningenu pre 30 godina. Od tada su predmet intenzivnog proučavanja.

Nove analize praistorijskih kopalja otkrivaju napredne tehnike obrade drveta pre neverovatnih 300.000 godina.

Kada su koplja otkrivena na otvorenom rudniku lignita u Nemačkoj, ona su izazvala senzaciju širom sveta.

Neka koplja i štapovi za bacanje ležali su među životinjskim kostima u drevnim naslagama na obali jezera, dubokom oko deset metara.

U narednim godinama, obimna iskopavanja u Šeningenu su otkrila brojne komade drveta iz sloja starosti oko 300.000 godina.

Malo se zna o upotrebi drvenih alata od strane paleolitskih lovaca-sakupljača zbog loše očuvanosti drvenih artefakata u arheološkim zapisima. Ovde su se zbog uslova sredine koplje i brojni drugi osetljivi predmeti od organskog materijala odlično sačuvali.

U tzv. Horizontu koplja pronađena su 187 drvena artefakata. Drveni predmeti su izrađeni od smrče (Picea sp.), ariša (Larix sp.) i bora (Pinus syilvestris), pre svega tehnikama razdvajanja, struganja i glačanja.

Hominini su bili napredni pre 300.000 godina

Sirovine za izradu drvenih artefakata nalazile su se 3-5 km udaljenosti od jezera, na kome je lokalitet. Na osnovu analize artefakata, utvrđeno je da je ukupno sačuvano oko 20-25 kopalja i štapova za bacanje. Autori su takođe identifikovali 35 drvenih alata koji se verovatno koriste u domaćinstvu, kao što je obrada životinjskih koža. Alati su popravljani i reciklirani u nove alate.

Prema autorima, nalazi proširuju razumevanje pleistocenskih tehnika obrade drveta i pružaju uvid u rane strategije lova na ljude, širenje dometa, tehničke i društvene veštine i kognitivne sposobnosti.

Koplja su pružila dokaz da je barem ova grupa ranih ljudskih predaka bila sofisticiranija i tehnički i društveno nego što se ranije mislilo za hominine srednjeg pleistocena.

Zbog nedostatka dokaza i podataka o fosilnim ostacima hominina na lokalitetu, naučnici nisu bili u mogućnosti da odrede vrstu hominina ili ranu ljudsku vrstu odgovornu za kreiranje oruđa. Arheolozi spekulišu da bi najverovatniji kandidati bili Homo heidelbergensis ili rani neandertalci.

---

Izvor: PNAS