Arheolozi su otkrili redak slučaj napada ajkule na ostacima osobe koja je živela pre 3.000 godina. Ostaci su otkriveni u unutrašnjem moru Seto japanskog arhipelaga. Rezultati objavljeni u Journal of Archaeological Science: Reports pokazuju da je ovo telo najraniji direktni dokaz o napadu ajkule na čoveka, a međunarodni istraživački tim je rekonstruisao napad ajkule – koristeći kombinaciju arheoloških i forenzičkih tehnika.

Mračno otkriće žrtve napravili su istraživači sa Okforda, J. Alisa Vajt i profesor Rik Šulting, proučavajućo dokaze o nasilnim traumama na skeletnim ostacima praistorijskih lovaca-sakupljača sa Univerziteta u Kjotu.  Slučajno su naišli na skeletne ostatke, pod brojem 24 sa prethodno iskopanog lokaliteta Tsukumo, odraslog muškarca sa iznenađujuće velikim brojem perimortalnih (povrede nastale u trenutku ili uoči smrti) trauma.

Prvobitno smo bili zaintrigiranim onim što je ovom čoveku moglo naneti najmanje 790 dubokih, nazubljenih povreda“, kaže oksfordski par. “Bilo je toliko rana, a ipak je sahranjen u groblju zajednice, odnosno na nekropoli sa humkama Tsukumo Shell.”

Oni nastavljaju, „Povrede su uglavnom bile na rukama, nogama i u prednjem delu grudnog koša i na stomaku. Procesom eliminacije isključili smo ljudske sukobe i životinjske kopnene predatore ili strvinare. “

Budući da su arheološki slučajevi izveštaja o ajkulama izuzetno retki, okrenuli su se forenzičkim slučajevima napada ajkula zbog tragova povreda i sarađivali su sa stručnjakom Džordžom Burgesom, emeritus direktorom programa Florida za istraživanje ajkula. A rekonstrukciju napada sastavio je međunarodni tim.

Rekonstrukcija povreda

Tim je zaključio da je muškarac umro pre više od 3.000 godina, između 1370. i 1010. g.pne. Raspodela rana snažno nagoveštava da je žrtva bila živa u vreme napada; otkinuta mu je leva ruka, a moguće da je to ruka kojom se branio.

Iskopavanja u grobu pokazala su da mu takođe nedostaje desna noga, a leva noga je postavljena na vrh tela u obrnutom položaju.

Žrtva napada morskih pasa

Prema paru, „S obzirom na povrede, očigledno je da je bio žrtva napada morskih pasa. Čovek je u to vreme možda i pecao sa prijateljima, pošto su brzo pronašli njegovo telo ili bar ono što je od njegovog tela ostalo. A, na osnovu karaktera i distribucije tragova zuba, najverovatnije je predator bila tigar ili bela ajkula. “

Zubi ajkula u Jomon kulturi su često perforirani kao ukrasi, ali nalazi deponovani sa ostalim životinjskim ostacima sugerišu da su i ajkule bile korišćene u ishrani.

Fragment keramike sa urezanom ajkulom čekićarom

Napad na Tsukumo br. 24 naglašava rizike morskog ribolova i ronjenja u potrazi za školjkama ili, možda, rizik tokom ribolova zbog kojeg je krv upecane ribe privukla ajkulu. Ljudi imaju dugu, zajedničku istoriju sa ajkulama, i ovo je jedan od relativno retkih slučajeva kada su ljudi bili na njihovom meniju, a ne obrnuto.

Uprkos tragičnoj smrti njegovo telo su pronašli ljudi iz zajednice i sahranili ga u skladu sa pogrebnom praksom Jomon kulture, što je pomoglo da se njegovo telo održi u tako odličnom stanju što je omogućilo istraživačima da sa velikim detaljima razumeju neobične i tragične okolnosti koje su dovele do njegove smrti.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »