Uskoro kreće realizacija projekta uređivanja svetski poznatog arheološkog nalazišta Vinča-Belo Brdo, po kome je čitava jedna neolitska kultura dobila naziv – vinčanska kultura. Dugo godina zaštita lokaliteta od klizišta je primarni problem, a kako bi se zaustavilo klizište i još jače istakao svetski značaj ovog lokaliteta pokrenut je projekat.

Arheološko nalazište Vinča-Belo Brdo će postati jedno od najvažnijih turističkih, kulturnih i naučnih centara za istraživanje neolita u ovom delu Evrope, piše na fb stranici Vinča-Belo Brdo.

U sklopu projekta “Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija Arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči”, koji realizuje Vlada Republike Srbije, pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, na Međunarodnom konkursu za prostorno- urbanističko rešenje, pobedio je projekat arhitekte Anđele Karabašević, iz AKVS Arhitekture studija.

Arhitekta Anđela Karabašević, istakla je predstavljajući projekat, da zbog značaja lokaliteta, koji predstavlja skoro osam milenijuma neprekidnog razvoja kulture, mora biti primenjena „nežna, nenametljiva i suptilna arhitektura“.

Svi objekti na lokalitetu biće odignuti od tla kako bi se sačuvala originalna topografija i pejzaž, piše na fb stranici Serbia Creates.

“Polazimo od upotrebe tradicionalnih materijala korišćenih još u neolitu – drvo, trska, platno, pečena zemlja udruženi sa savremenim tehnologijama gradnje“, izjavila je arhitekta Anđela Karabašević.

Ispred Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd prof. dr Dubravka Đukanović istakla je da je uredjenje budućeg lokaliteta zasnovano na očuvanju i promociji kulturnog nasleđa, istraživanju i razmeni nauke i turizmu.

Za sanaciju klizišta biće odvojeno 114.000 miliona dinara, dugogodišnji problem koji će se konačno rešiti.

Sa vizitorskog centra pružaće se pogled na arheološki park i Dunav, a pored toga biće izgrađen i naučno-istraživački centar.