Neandertalci i ljudi pravili su bebe pre 47.000 godina
Pre 47.000 godina neandertalci i anatomski moderni ljudi pravili su bebe.
Najstarija ljubavna priča zapisana je u našim genima. Sada tačno znamo kada se to dogodilo, odnosno kada su se ljudi i neandertalci mešali. Iako se to dogodilo, relativno, nedavno, to mešanje nije dugo trajalo.
Analiza genoma otkriva misteriozno vreme u ljudskoj istoriji kada je došlo do spajanja dve ljudske vrste, od kojih je jedna izumrla. Uprkos tome, neandertalska DNK ostaje da živi u nama.
Mnogi neafrički ljudi danas nose gene neandertalaca (1-4%) što je pokazalo našu praistorijsku aferu sa izumrlim rođacima. Ovi geni su pomogli u oblikovanju našeg izgleda i ponašanja.
Naučnici već dugo raspravljuju kada je do tog mešanja došlo i da li je to bilo jednokratno ili se događalo više nego što možemo da zamislimo.
Da bi sastavili priču, autori nerecenzirane studije analizirali su genome 59 drevnih Homo sapiensa, svih starih između 45.000 i 2.200 godina. Od njih, 33 su živela pre više od 10.000 godina, a čuveni Sibirski čovek Ust’-Išim i žena Zlatý kůň iz Češke su najstariji moderni ljudi. Oni su živeli pre 45.000 godina. Među najstarijim anatomskim modernim ljudima izdvajaju se i oni iz pećine Bačo Kiro u Bugarskoj i pećine Peștera cu Oase u Rumuniji.
- Izumiranje neandertalaca je možda posledica seksa sa Homo sapiensom
- Za oblik nosa možemo da okrivimo neandertalce
- Nova saznanja o neandertalcima iz Krapine: umirali su mladi
Ovi praistorijski genomi su zatim upoređeni sa genomima 275 današnjih ljudi iz celog sveta. Koristeći kompjuterski softver, istraživači su uspeli da prate evoluciju neandertalskih gena kroz milenijume i utvrde tačno koliko je generacija bilo potrebno da se raziđu na način na koji su to činili.
Pre 500.000 godina razišli su se neandertalci i moderni ljudi
Neandertalci i savremeni ljudi su se razišli pre možda 500.000 godina. Pri čemu su neandertalci bili koncentrisani u Evroaziji, a savremeni ljudi, naši preci H. sapiensa, u Africi. Zatim, moderne ljudske grupe predaka svih današnjih neafrikanaca napustile su kontinent pre oko 70.000 godina i raširile se po Evroaziji, verovatno susrevši neandertalce na današnjem Bliskom istoku ili u Evropi.
Spojevi između ove dve grupe ljudi mogu da sežu daleko unazad, pre 100 000 godina ili ranije, kada su neki savremeni ljudski pioniri krenuli na probna putovanja izvan Afrike. Ali ne opstaje sva neandertalska DNK iz tih ranih susreta danas u ljudima. Mnogo toga je izgubljeno tokom vremena zbog prirodne selekcije, slučajnosti ili loza koje su jednostavno izumrle.
Regioni koji su u potpunosti lišeni neandertalske DNK, poznati su kao „arhaične pustinje“. Dok drugi sadrže neobično visok nivo neandertalskih varijanti.
Istražujući ove takozvane „kandidate adaptivne introgresije“, istraživači su naišli na 347 neandertalskih gena koji su dobro očuvani i u drevnim i u današnjim populacijama. „Što ukazuje da su mnogi od ovih gena odmah bili korisni modernim ljudima kada su se susreli sa novim pritiscima na životnu sredinu van Afrike“, piše u radu.
Prema istraživačima, ovi korisni neandertalski geni se uglavnom nalaze u regionima genoma koji su „povezani sa pigmentacijom kože, metabolizmom i imunitetom“.
Ljubavna veza koja je „kratko“ trajala
Analiza drevnih i modernih genoma otkrila je da je neandertalska DNK savremenih ljudi nastala iz jednog, produženog perioda mešanja pre nekih 47.000 godina. Njihova „ljubavna veza“ trajala je 7 milenijuma.
Preprint ne govori o tome koliko često su se neandertalski i moderni parovi okupljali tokom tog perioda. Ali takva uparivanja verovatno nisu bila retka.
Nalazi izoštravaju vremensku liniju za ovaj kritični i misteriozni trenutak u ljudskoj istoriji. To je prvi rad koji koristi desetine drevnih genoma Homo sapiensa za rešavanje ovog pitanja, i može imati implikacije na vreme drugih velikih događaja u ljudskoj evoluciji, kao što je naseljavanje Australije.
Autohtoni Australijanci danas nose isto neandertalsko poreklo kao i sve druge neafričke populacije. Njihovi preci su sigurno stigli u Australiju nakon ovog mešanja, ne pre 47.000 godina.
