Neandertalci su imali sposobnost govora-otkriće i analiza hioidne kosti je to potvrdila
Analiza fosilizovane hioidne (podjezične) kosti neandertalca ukazuje da je izumrla ljudska vrsta imala sposobnost govora. Sumnja se na ovo još od otkrića neandertalske hioidne kosti 1989. godine, a koja izgleda isto kao kod modernog čoveka.
Da li su neandertalci bili sposobni za govor/jezik od velikog je interesa za antropologe decenijama. Postojala su pogrešna shvatanja i verovanja kada su neandertalci u pitanju, a naročito kada se radi o mogućnosti govora.
Uprkos paleoneurološkima dokazima koji govore suprotno, mnogi su tvrdili da to nisu dovoljni dokazi. Nedostajali su fosilni dokazi.
Otkriće neandertalske hioidne kosti 1989. godine, navelo je naučnike da posumnjaju da su neandertalci imali sposobnost govora.
Otkriće neandertalske hioidne kosti
Pre više od 30 godina, objavljen je rad u kojem su Arensburg i saradnici izvestili o otkriću dobro očuvane ljudske hiodne kosti iz srednjepaleolitskih slojeva pećine Kebara u Izraelu. Podjezična kost je datovana oko 60.000 godina pre naše ere. Ona je deo, skoro kompletnog, skeleta neandertalca (Kebara 2) koji je iskopan nešto ranije, 1983. godine.
Kost je skoro identična po veličini i obliku kao hioidna kost kod današnje populacije. Što navodi da je bilo vrlo malo ili nimalo promena u visceralnom (škržnom) skeletu (uključujući hioidnu kost, koščice srednjeg uva i larinks) tokom poslednjih 60.000 godina ljudske evolucije. Već tada je to istraživače navelo da zaključe “da je morfološka osnova za sposobnost ljudskog govora u potpunosti razvijena tokom srednjeg paleolita”.
Danas, nova studija potvrđuje da je ova kost u stvari korišćena na sličan način kao i kod savremenih ljudi. Pored toga, neandertalci su mogli da čuju i proizvode zvukove koji se danas prepoznaju.
Nove analize na hioidnoj kosti
Istraživači sa Univerziteta Binghamton u državi Njujork i Universidad de Alcala u Španiji su otkrili da neandertalci zaista imaju slične sposobnosti govora i sluha kao savremeni ljudi. Zaključak je donesen nakon različitih CT skeniranja i 3D modela struktura uha kod neandertalaca tako i savremenih ljudi. Rad je publikovan u časopisu Nature.
Kako su istraživači došli do zaključka da je govor koji su proizveli neandertalci bio više od pukog gunđanja pećinskog čoveka? Prema njihovoj studiji, analiza unutrašnjeg uha neandertalaca odigrala je ključnu ulogu.
CT skeniranje fosilizovanih struktura uha visoke rezolucije pomoglo je naučnicima da kreiraju virtuelne 3D modele koji su podsećali na uvo neandertalca. Auditivni bioinženjering otvorio je put prikupljanju podataka i unosu u model zasnovan na softveru.
- 87 otisaka stopala neandertalaca pronađeno je na obali Iberijskog poluostrva
- Ostaci devet neandertalaca pronađeni u pećini južno od Rima
Model je bio u stanju da prepozna zvukove do 5 kHz – frekvencijski opseg za većinu savremenih zvukova ljudskog govora. Podaci su otkrili da neandertalci po sluhu veoma podsećaju na moderne ljude i da su mogli da prepoznaju zvukove između 4-5 kHz.
Kako su zvučali neandertalci?
Rezultati studije su takođe pokazali da je neandertalski govor verovatno uključivao povećanu upotrebu suglasnika, a ne samoglasnika. Iako je sada potvrđeno da su neandertalci mogli proizvesti širok spektar zvukova, još uvek nije jasno da li su ovi zvuci bili stvarni govor.
Evolucija jezičkih sposobnosti i kapaciteta kod neandertalaca veoma liči na evoluciju modernih ljudi. Zapravo, ova ljudska vrsta je živela i razmnožavala se sa ranim modernim ljudima. Ovo bi moglo objasniti zašto rani anatomski moderni ljudi u Evroaziji dele DNK neandertalaca (1-4%).
- Za oblik nosa možemo da okrivimo neandertalce
- Izumiranje neandertalaca je možda posledica seksa sa Homo sapiensom
Njihov suživot je dodatni dokaz naučnicima da su neandertalci mogli da komuniciraju na ovaj ili onaj način, čak i ako njihov jezik nije potpuno isti kao naš. Mogli su od nas, anatomski modernih ljudi, da “pokupe” pojedine zvukove i glasove.
Nalazi ukazuju da možemo imati više sličnosti sa neandertalcima nego što su naučnici ranije mislili.
Neandertalci su imali anatomska svojstva da stvore zvukove koji bi mogli da čine osnovu govora. Iako bi bilo koja reč koju su neandertalci proizveli zvučala pomalo nepoznato savremenim ljudskim ušima.