Arheolozi su napravili značajna otkrića na nekropoli u Varni kada su pronašli zlatne predmete, protip ribarske udice i bakarne borbene sekire.

Među zanimljivim nalazima pronađenim u Varni krajem 2024. godine su zlatni pirsing i bakarni prototip ribarske udice, izjavio je za BTA šef iskopavanja dr Vladimir Slavčev.

U oktobru su arheolozi stavili tačku na rad u jugoistočnom sektoru nekropole, čime je razjašnjena njena južna granica. Istraživanja će ove godine biti u severnom delu nekropole, pri čemu Slavčev ističe da postoji šansa da i ovaj prostor uspeju da završe, ako dobiju sredstva. Zapadni delovi nekropole ostaju netaknuti jer se nalaze na privatnom zemljištu, što ostavlja posla za buduće generacije arheologa.

Dosadašnja arheološka istraživanja na nekropoli u Varni

Arheolozi su 2024. godine radili na skoro 200 kvadratnih metara, otkrivši osam grobova, što od 2020. godine povećava broj pronađenih grobnica na ukupno 336. U ovih osam grobova bilo je nekoliko iznenađenja, napomenuo je Slavčev, navodeći primer grobnih priloga, koji su pronađeni stavljeni na noge. Prema rečima arheologa, ovo je neobično za ovu kulturu, jer se posude obično postavljaju iza glave pokojnika.

• Najstarije zlato čovečanstva pronađeno u Varni
• Veliko arheološko otkriće – arheolozi otkrili grobnicu sa zlatnim predmetima
• Najstariji zlatni artefakti na svetu pronađeni u Bugarskoj

„Prvi put za kameno i bakarno doba i za ovu nekropolu pronašli smo grobnicu na svod“, dodao je Slavčev. On je istakao da je ova vrsta sahranjivanja bila karakteristična za mnogo kasnija vremena i da se ne može reći zašto je ova sahrana napravljena na ovaj način. On nije isključio mogućnost da postoje i drugi grobovi, ili ranije istraženi, ali u lošem stanju, ili još neotkriveni, u kojima takođe postoje niše.

Arheolozi su prvi put proučavali i kenotafe. To su grobovi u koje nisu položena tela, već samo prilozi. Postoje različita tumačenja o kenotafima, a jedna od verzija kaže da je grob mogao pripadati osobi koja je umrla daleko od svog rodnog mesta i da se njegovo telo nije moglo pronaći ili ovde dovesti.

Pronađeni retki ženski grobovi u Varni

Slavčev je dodao da, iznenađujuće, dva groba pronađena ove godine sadrže sahrane žena. Prema njegovim rečima, one su mnogo ređe, ne samo na nekropoli u Varni, već uopšte tokom halkolita. Zlatni pirinzi pronađeni su upravo u jednom od ovih grobova. Reč je o ženskoj osobi, oko 12 godina, ali se u to vreme verovatno smatrala odraslom ženom. Jedna minđuša bila je na donjoj usni sahranjene žene, druga u predelu njenog struka.

U oba ženska groba pronađene su zlatne amajlije i dodatni ukrasi. Pronađeni pirsinzi, od pre skoro 6.500 godina, dokazuju da ovo nije moderan trend i da su igle i boje za izradu tetovaža iz istog perioda.

U muškim sahranama arheolozi su pronašli dve borbene sekire napravljene od bakra, pri čemu je arheolog tvrdio da su sekire borbeno oružje, a ne obični noževi. „Ovo je prvo oružje za blisku borbu koje je izmislio čovek“, istakao je Slavčev. Pronađene sekire nisu bile naoštrene, bile su masivne i služile su za probijanje lobanje neprijatelja, a ne za nanošenje posekotina.

Jedan od najzanimljivijih nalaza 2024. godine na nekropoli bio je bakarni štap za pecanje, koji je pronađen u muškom grobu i predstavlja prototip savremene udice za pecanje. U ovom slučaju štap je napravljen od bakra, a ne od kosti, kako bi to bilo tipično za ta vremena.

Gde su se ostali sahranjivali?

Još uvek ima previše pitanja oko halkolitske nekropole. Ono što je jasno jeste da je muških sahrana duplo više od ženskih i da nisu svi ljudi koji žive u obližnjem naselju sahranjeni na nekropoli.

Nekropola u današnjoj Varni postojala je skoro 300 godina (4400–4100. g.p.n.e.), dok je u obližnjem naselju živelo najmanje 250 do 300 ljudi. Tako da nema šanse da za toliko godina bude tako mali broj sahrana. Ipak, niko ne može da odgovori na pitanje šta su uradili sa telima onih koji nisu pronađeni na nekropoli.

Takođe je nejasno kako i po kom principu su birani ljudi za koje su sahranjivani. Iz pronađenih grobnih priloga može se samo zaključiti da nije bio vodeći faktor njihov položaj u društvenoj hijerarhiji. Na kostima ljudi otkrivenim na nekropoli nisu pronađeni tragovi nasilne smrti, kao ni dokazi da su ljudi patili od neuhranjenosti, što može da ukaže na miran i dobar život drevnih ljudi.