Australopithecus afarensis po imenu Lusi, živela je pre 3,2 miliona godina u Africi i pružila je obilje podataka o evoluciji i ranim ljudskim precima.

Hominini australopithecus afarensis su živeli u istočnoj Africi pre oko 3,7 do 1,3 miliona godina. Australopithecus afarensis, čije ime znači južni majmun iz regiona Afar.

Najveći broj fosila pronađen je u Etiopiji i Tanzaniji. Najpoznatija pripadnica ove vrste je Lusi, čiji su fosilni delovi skeleta pronađeni 1974. godine u blizini sela Hadar u Etiopiji. Lusi je dobila ime po naslovu pesme grupe Bitls koja je tada bila veoma popularna „Lucy in the Sky with Diamonds“.

Fosil Lusi

Skelet Lusi je sačuvan za oko 40%, što je bilo dovoljno naučnicima da bolje razumeju kako su se pripadnici ove vrste hominina kretali, šta su jeli, u kakvom okruženju su živeli. Analiza njenih kostiju omogućila je paleoantropolozima da saznaju njenu telesnu visinu koja je iznosila 110 cm i telesnu masu od 28 kg. Što se tiče kapaciteta njenog mozga bio je sličan danšnjim šimpanzama.

Lusin skelet bio je kombinacija primitivnih (majmun) i savremenih (ljudskih) osobina. Imala je kratke noge, duge ruke i prste još uvek prilagođene životu na drvetu. Ipak, mogla je da se kreće u uspravnom položaju, na dve noge, a njena karlica se nije značajno razlikovala od ljudske. Lusi hodala uspravno pre 3.2 miliona godina

Kosti njenih stopala ukazuju se kretala slično ljudima. U trenutku smrti Lusi je bila odrasla jedinka, na šta su ukazale kosti koje su u potpunosti srasle i blago istrošeni molari.

U njenoj ishrani su dominirale biljke, voće i seme, što znači da je vodila tipičan život sakupljača u staništu afričke savane.

Naučnici veruju da je najverovatniji uzrok njene smrti bio pad sa drveta. Na ovu interpretaciju su ukazali karakteristični prelomi kostiju. Iako je još uvek neizvesno da li je Lusi bila direktni predak Homo sapiensa, otkriće njenih kostiju značajno je proširilo naše znanje o najranijem poreklu ljudske vrste.

Rekonstrukcija Lusi

Za potrebe izložbe u Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, istraživači su napravili novu rekonstrukciju Lusi. Ona je izložena zajedno sa modelima neandertalca i Homo erectus-a.

Priprema silikonskih modela je izuzetno dugotrajan proces. U prvoj fazi potrebno je temeljno proučiti strukturu skeleta rekonstruisanih izumrlih vrsta, što omogućava konstrukciju čeličnog okvira, zahvaljujući kome će model imati držanje tipično za datu vrstu. Zatim se na skelet stavljaju slojevi gline za modeliranje kako bi se kopirali detalji mišića, kože, sa svim borama i naborima. Drugi korak se sastoji u izradi silikonskog kalupa na osnovu modela, koji se kasnije koristi za izradu odlivaka.

• Pogledajte kako je izgledao Hobit, izumrla ljudska vrsta patuljastog rasta

Liveni model se sastoji od više slojeva silikona, čija površina savršeno imitira kožu, sa svim njenim nepravilnostima i promenama boje. Zatim se dlaka posadi na goli silikonski model. Ovaj mukotrpan posao zahteva stavljanje dlaku po dlaku uz pomoć igle.