Istraživači su otkrili nove detalje oko drevnog uređaja Antikitera mehanizama koji je izrađen pre 2.200 godina.

Antikitera mehanizam je drevni uređaj veličine kutije za cipele. Korišćen je praćenje kretanja sunca, meseca i planter. Verovalo se da je sledio solarni kalendar drevnih Egipćana. Međutim, nova istraživanja ukazuju da je sledio grčki lunarni kalendar.

Uz pomoć gravitacionih talasa, jednim delom, je otkrivena 2.200 godina misterija ovog drevnog mehanizma.

Čuveni Antikitera mehanizam je slučano pronađen kod grčkog ostrva Antikitera 1901. godine. Njega su pronašli ronioci i lovci na sunđere. On sadrži bronzane zupčanike, a nekada se i naziva najstarijim analognim računarom na svetu.

Astronomi sa Univerziteta u Glazgovu su koristili tehnike statističkog modeliranja razvijene za analizu gravitacionih talasa kako bi utvrdili verovatan broj rupa u jednom od slomljenih prstenova Antikitera mehanizma.

Antikitera mehanizam je prikazanu u poslednjem filmu Indijane Džons, o čemu smo pisali. Indijana Džons i čuveni Antikitera mehanizam

Dok je filmska verzija omogućila neustrašivom arheologu da putuje kroz vreme, rezultati tima iz Glazgova pružaju nove dokaze da je jedna od komponenti mehanizma Antikitera najverovatnije korišćena za praćenje grčke lunarne godine. Oni takođe nude novi uvid u izvanredno zanatsko umeće starih Grka.

Antikitera mehanizam je sadržao lunarni kalendar

Nove rendgenske slike kalendarskog prstena mehanizma iz 2020. godine otkrile su dodatne detalje o rupama ravnomerno raspoređenim oko prstena. Međutim, fragmentacija prstena je sprečila da se utvrdi tačan broj prvobitno prisutnih rupa. Prve analize su predložile raspon između 347 i 367 rupa.

U studiji koja je nedavno objavljena u časopisu Horological Journal, istraživači iz Glazgova predvođeni profesorom Grejemom Voanom opisuju kako su koristili dve napredne statističke tehnike da bi procenili verovatan broj rupa u prstenu. Primenom Bajesove analize i metoda Markovljevog lanca Monte Karlo, rezultati pokazuju da je kalendarski prsten sadržao ili 354 ili 355 rupa, što je cifra koja odgovara grčkom lunarnom kalendaru.

Analiza istraživača pokazala je da su rupe pozicionirane sa izuzetnom preciznošću, sa prosečnom radijalnom varijacijom od samo 0,028 mm između svake rupe, naglašavajući neverovatnu veštinu grčkih majstora.

„Fascinantno je da nam moderne tehnike koje se koriste za proučavanje univerzuma omogućavaju da bolje razumemo uređaj koji je drevnim ljudima pomogao da prate kretanje nebeskih tela. Nadamo se da će naši nalazi produbiti razumevanje kako je ovaj izuzetan mehanizam izgrađen i korišćen“, zaključili su istraživači.