Proučavanjem rimske grnčarije arheolozi su otkrili nove uvide u tehnike korišćene u proizvodnji rimskog vina. Saznali su kako je vino izgledalo, mirisalo i kakvog je bilo ukusa.

Tokom rimskog perioda, došlo je do značajnog tehnološkog napretka i rastuće svesti o proizvodnji vina. Ovo znanje se proširilo po celom carstvu.

Spisi klasičnih rimskih autora, uključujući Katona, Kolumelu, Horacija, Paladija, Plinija, Varona i Vergilija, pružaju uvid u značaj vina u rimskoj kulturi.

Rimljani su poznati po svojoj ljubavi prema vinu. U rimskom svetu su se proizvodile velike glinene posude – dolije, za fermentaciju, čuvanje i odležavanje vina.

• Pronađena 2.000 godina stara rimska vinarija
• Senzacionalno otkriće arheologa u Efesu

„Nijedna studija još nije ispitala ulogu ovih zemljanih posuda u rimskom vinarstvu i njihov uticaj na izgled, miris i ukus drevnih vina“, navode autori studije objavljene u časopisu Antiquity.

Istraživači su uporedili rimsku doliju sa sličnim posudama za proizvodnju vina koje se i danas koriste.

U Gruziji, tradicionalni vinari koriste zemljane posude zvane kvevri za fermentaciju. Sličnost ovog procesa sa rimskom proizvodnjom vina ukazuje da je vino napravljeno u starom rimskom svetu bilo uporedivo sa modernim gruzijskim vinom.

Posude su ključne za ukus vina

Važan je oblik posude. Usko podnožje posude za fermentaciju sprečava da čvrste materije grožđa imaju previše kontakta sa odležanim vinom, povećavajući njegovu dugovečnost i dajući mu prelepu narandžastu boju cenjenu u antičkom svetu.

Zakopavanjem dolije u zemlju, temperatura i pH vrednost mogu se kontrolisati, podstičući stvaranje površinskih kvasaca i hemijskog jedinjenja zvanog sotolon. Ovo daje vinu blago začinjen ukus sa aromama prepečenog hleba i oraha.

Za razliku od metalnih posuda koje se koriste u savremenom vinarstvu, glinene posude su porozne, što omogućava oksidaciju tokom procesa fermentacije. Prema autorima, „kontrolisana oksidacija koncentriše boju i stvara prijatne travnate, orašaste arome i ukuse sušenog voća.“

Rimljani su bili svesni mnogih različitih tehnika za promenu kvaliteta svog vina. Promenom oblika, veličine i gline dolije, kao i načina skladištenja, rimski vinari su mogli da imaju veliku kontrolu nad krajnjim proizvodom.

Ovo istraživanje naglašava vrednost poređenja drevnih i savremenih tehnika proizvodnje vina. U nekim delovima Evrope danas, savremeni vinari čak oživljavaju drevne metode za proizvodnju novih „drevnih“ vina.