Arheolozi su otkrili 2.000 godina sačuvano belo vino u pogrebnoj urni, zajedno sa skeletnim ostacima jednog muškarca.

Belo vino staro preko 2.000 godina, andaluzijskog porekla, najstarije je rimsko vino ikada otkriveno, pišu u saopštenju.

U rimskoj grobnici u Karmoni 2019. godine pronađeni su ostaci dva muškarca i dve žene. U okviru pogrebnog rituala skeletni ostaci jednog od muškaraca potopljeni su u tečnost unutar staklene pogrebne urne. Ova tečnost, koja je vremenom dobila crvenkastu nijansu, sačuvala se od 1. veka.

Vino za potrebe pogrebnog rituala

Tim naučnika sa Odseka za organsku hemiju Univerziteta u Kordobi, predvođen profesorom Hoseom Rafaelom Ruizom Arebolom, u saradnji sa gradom Karmona, identifikovao je ovu tečnost kao vino. Time je ovo vino nadmašilo starost vina iz boce u Špajeru iz 1867. godine, koje je datovano u 4. vek. Danas se čuva u Istorijskom muzeju u Pfalcu (Nemačka).

Smatra se da je proizvodnja vina započeta pre manje od 8.000 godina u Gruziji. To su otkrili stručnjaci hemijskom analizom sastava organske materije na keramičkim posudama. A najstarije sačuvano vino na svetu može se pripisati onom otkrivenom u Abidosu. Arheolozi su pronašli 5.000 godina staro vino u Abidosu

„U početku smo bili veoma iznenađeni što je tečnost sačuvana u jednoj od pogrebnih urni“, objašnjava arheolog Huan Manuel Roman.

„Na kraju krajeva, prošlo je 2.000 godina. Ali uslovi konzervacije grobnice su bili izvanredni. Ona je potpuno netaknuta i dobro zapečaćena od tada. Grobnica je omogućila vinu da održi svoje prirodno stanje, isključujući druge uzroke kao što su poplave, curenje unutar komore ili procesi kondenzacije.“

Kako su otkrili da je reč o belom vinu?

Izazov je bio da se odagnaju sumnje istraživačkog tima i potvrdi da je crvenkasta tečnost zaista vino, a ne tečnost koja je nekada bila vino, ali je izgubila mnoge od svojih suštinskih karakteristika. Da bi to uradili, sproveli su seriju hemijskih analiza i objavili ih u Journal of Archaeological Science: Reports. Proučavali su pH vreddnost, odsustvo organske materije, mineralnih soli, prisustvo određenih hemijskih jedinjenja koja bi se mogla dovesti u vezu sa staklom urne, ili kostima pokojnika. Na kraju su uporedili sa aktuelnim vinima Montilla-Moriles, Jerez i Sanlucar. Zahvaljujući svemu tome dobili su prve dokaze da je tečnost, u stvari, vino.

Ali ključ za njegovu identifikaciju zavisio je od polifenola, biomarkera prisutnih u svim vinima. Zahvaljujući tehnici koja je sposobna da identifikuje ova jedinjenja u veoma malim količinama, tim je otkrio sedam specifičnih polifenola prisutnih i u vinima iz Montilla-Moriles, Jerez i Sanlucar. Odsustvo specifičnog polifenola, siringinske kiseline, poslužilo je za identifikaciju vina kao belog. Uprkos tome, i činjenici da je ova vrsta vina u skladu sa bibliografskim, arheološkim i ikonografskim izvorima, činjenica da ova kiselina nije prisutna može biti posledica degradacije tokom vremena.

Najteže je bilo utvrditi poreklo vina, jer ne postoje uzorci iz istog perioda sa kojima bi se moglo uporediti. Bez obzira na to, mineralne soli prisutne u tečnosti grobnice su u skladu sa belim vinima koji se trenutno proizvode na teritoriji koja je pripadala nekadašnjoj provinciji Betis, posebno vina Montilla-Moriles.

U 2.000 godina starom vinu uronjeni su ostaci čoveka

Činjenica da su skeletni ostaci čoveka uronjeni u vino nije slučajnost. Ženama u starom Rimu dugo je bilo zabranjeno da piju vino. To je bilo muško piće. A dve staklene urne u grobnici Karmona su elementi koji ilustruju rodne podele rimskog društva u njegovim pogrebnim ritualima.

Dok su kosti muškarca bile potopljene u vino, zajedno sa zlatnim prstenom i drugim ostacima kostiju sa pogrebne postelje na kojoj je kremiran, u urni sa posmrtnim ostacima žene nije bilo ni kapi vina. Već tri dragulja od ćilibara, bočica parfema sa mirisom pačulija i ostaci tkanina, a prve analize su pokazale da su od svile.

• Zanimljivo otkriće: otkriven tajni sastojak rimskog parfema
• Naučnici otkrili kako je mirisala večnost
• Otkrivena je tajna odličnog ukusa rimskog vina

Vino, kao i prstenje, parfem i ostali elementi bili su deo pogrebne prakse. U starom Rimu, kao i u drugim društvima, smrt je imala posebno značenje i ljudi su želeli da budu zapamćeni kako bi na neki način ostali živi. Ova grobnica, zapravo kružni mauzolej u kome je verovatno bila smeštena imućna porodica, nalazila se pored važnog puta koji je povezivao Karmo sa Hispalisom (Sevilja). Ranije je bila obeležena kulom, koja je u međuvremenu nestala.

Dve hiljade godina kasnije, i posle dugog vremena u zaboravu, četvoro saputnika ne samo da su upamćeni, već su bacili mnogo svetla na pogrebne rituale starog Rima i omogućili identifikaciju tečnosti u staklenoj urni kao najstarije vino na svetu.