Posle gotovo dve decenije izgradnje i brojnih odlaganja, Egipat je konačno otvorio Veliki egipatski muzej.

Ovaj impresivan kompleks vredan je milijardu dolara, a prostire se na neverovatnih 470.000 kvadratnih metara u neposrednoj blizini piramida u Gizi. Novi muzej, koji se opisuje kao najveća arheološka ustanova na svetu posvećena jednoj civilizaciji, predstavlja monumentalni kulturni poduhvat moderne Egipta.

Najavljivan još 1992. godine, a sa izgradnjom započetom 2005., Veliki egipatski muzej je delimično otvoren tokom 2024. godine. Sada, u potpunosti otvoren, muzej čuva oko 100.000 artefakata koji obuhvataju više od sedam milenijuma egipatske istorije, od predinastičkog perioda do grčko-rimskog doba.

Tutankamon u celini po prvi put

Glavna atrakcija muzeja svakako je kompletan sadržaj grobnice faraona Tutankamona, koji je po prvi put prikazan u celini otkako ga je 1922. otkrio britanski arheolog Hauard Karter. Među više od 5.000 predmeta nalaze se zlatna maska, tron, oružje, kočije i brojni drugi artefakti koji pružaju uvid u život i posmrtni kult mladog kralja.

Masterpiece ♥️#المتحف_المصري_الكبير#GrandEgyptianMuseum pic.twitter.com/P5qQNN1S7X

— Manar – 𓅓𓄿𓈖𓄿𓂋 (@mana8_999999205) November 1, 2025

Posebnu pažnju posetilaca privlače i kolosalna statua Ramzesa II visoka 11 metara i teška 83 tone, kao i 4.500 godina stara pogrebna lađa faraona Kufua, jedna od najstarijih i najbolje očuvanih plovila iz antičkog sveta.

U impresivnom centralnom holu nalazi se i „viseći obelisk“ Ramzesa II, dug 16 metara, dok monumentalno stepenište krase statue egipatskih vladara. Sa gornjeg nivoa muzeja pruža se spektakularan pogled na piramide u Gizi.

Muzej budućnosti i kulturne diplomatije

Pored 24.000 kvadratnih metara stalnih postavki, muzej uključuje dečji muzej, edukativne i konferencijske prostore, konzervatorski centar i komercijalnu zonu. Na ovaj način Veliki egipatski muzej ne samo da čuva prošlost, već i postaje savremeni centar istraživanja, obrazovanja i kulturne razmene.

Otvaranje muzeja ponovo je podstaklo pitanje povraćaja egipatskih artefakata koji se nalaze u muzejima širom sveta.

Havas i borba za povratak „tri dragulja“ egipatske baštine

Istaknuti egiptolog dr Zahi Havas ponovo je pokrenuo inicijativu za povratak nekoliko ključnih predmeta iz inostranih muzeja, ističući da su Kamen iz Rozete, Zodijak iz Dendere i bista Nefertiti neprocenjivi simboli egipatskog identiteta koji su iz zemlje izneti nelegalno.

Kamen iz Rozete je omogućio dešifrovanje hijeroglifa, a Britanci su ga zaplenili od Francuza 1801. godine. Zodijak iz Dendere, odsečen je sa plafona Hrama boginje Hathor 1821., a danas je u muzeju u Luvru. Bistu Nefertiti Egipat tvrdi da su je nemački arheolozi izneli iz zemlje pre više od jednog veka.

„Kada govorim o repatrijaciji, mnogi misle da verujem kako svi egipatski artefakti moraju biti vraćeni u Egipat, ali to nije tačno. Zalažem se samo za povratak jedinstvenih predmeta koji su izneti protivzakonito“, naveo je dr Havas na svom sajtu, gde je pokrenuo i onlajn peticiju.

• Smanjene glave (tsantsa): između rituala i javnog izlaganja
• Zanimljive činjenice o kraljici Nefertiti

„Želim da se ovi predmeti vrate kao gest dobre volje, kao poklon Egiptu, koji je svetu dao toliko toga“, poručuje Havas. Njegove peticije već su prikupile stotine hiljada potpisa, a otvaranje Velikog egipatskog muzeja dodatno jača argument da se ovi predmeti jednog dana vrate u domovinu svoje civilizacije.