Jezivi nalaz skeletnih ostataka dvojice muškaraca ukazuje da je amputacija udova praktikovana kao kazna za kriminalce u drevnoj Kini.

U dinastiji Istočni Džou u Kini pre 2.500 godina amputacija udova je bila drevna kaznena praksa.

Na skeletnim ostacima dvojice muškaraca uočeni su znakovi izuzetno sličnih nasilnih povreda. Jednom nedostaje oko petina donje leve noge. Dok drugom nedostaje ista dužina kosti, do centimetar, na desnoj.

Obe žrtve su umrle jako davno, pa čak ovaj slučaj može da zbuni i najiskusnijeg istražitelja mesta zločina.

Studija je objavljena u časopisu Archaeological and Anthropological Sciences, piše u saopštenju.

• Ove žene su bile vezane i žive sahranjene u ritualu pre oko 5.000 godina
• Najstarije ubistvo arheološki je dokazano

Dr Kian Vang proučava praksu sahranjivanja u drevnoj Kini. Takođe je ispitao skeletne ostatke muškaraca. Otkrio je ključne detalje o tome ko su te osobe i kako su mogli doživeti slične amputacije na donjim udovima.

Drevni oblik kažnjavanja u Kini

Obojica su bili članovi aristokratije tokom dinastije Istočna Džou. To su arheolozi otkrili na osnovu pogrebne prakse i hemijske analize njihove ishrane. Oba muškarca su verovatno bila podvrgnuta drevnom obliku krivičnog kažnjavanja poznatom kao Yue. Ova praksa je nastojala da trajno osramoti i osakati zločince uklanjanjem delova tela.

„Na osnovu krivičnih zakona dinastije Džou, Yue, ili kaznena amputacija, izvršena je u krivičnim slučajevima uključujući prevaru monarha, bežanje od dužnosti, krađu i tako dalje“, objasnio je Vang. Napomenuo je da je ovaj oblik kazne bio jedan stepenik ispod pogubljenja u kaznenom sistemu Džou. „U nekim prilikama, to bi moglo služiti kao smanjena kazna umesto smrti kako bi se odrazila snishodljivost.“

Kod ovih muškaraca uklonjeno je jedno stopalo i oko 8 centimetara ili petina noge. Što je u skladu sa praksama kaznene amputacije dinastije Džou.

Ni visoki društveni sloj nije bio pošteđen amputacije

Iako su amputacije praktikovane i u medicinskom kontekstu za lečenje traume i bolesti, Vang je rekao da ove dve amputacije imaju više smisla u okviru ovog kaznenog okvira. „Na osnovu istorijskog i arheološkog konteksta, kaznena amputacija je najverovatnija“, rekao je on.

Skeleti dvojice muškaraca, koji su umrli u različito vreme pre između 2.300 i 2.500 godina, otkriveni su na arheološkom nalazištu u severozapadnom delu grada Sanmenksija.

Iako je nemoguće otkriti za šta su tačno optuženi, Vang je rekao da su se njihovi zločini možda razlikovali po težini. Istorijski dokazi pokazuju da je amputacija desne noge bila rezervisana za ozbiljnija krivična dela.

„Kaznena amputacija obe noge bila je rezervisana za još teža krivična dela“, rekao je on.

U oba slučaja, amputirane noge su pokazale značajne znakove zarastanja, pri čemu su se preostali delovi kosti spojili. Kosti obično zarastu nekoliko meseci, nakon čega su muškarci nastavili da žive neodređen broj godina.

Vremenom, međutim, neiskorišćene kosti počinju da propadaju i postaju krhke. Vang je primetio tragove atrofije, odnosno neupotrebe desne noge. To navodi da je taj muškarac možda živeo duže sa svojom amputacijom nego drugi muškarac.

„Pošto amputacija kaznom nije bila neuobičajena pojava, možda su se (morali) vratiti normalnom društvenom životu i biti sahranjeni na odgovarajući način nakon smrti“, rekao je Vang. On je napomenuo da je visok status muškaraca verovatno olakšao njihov fizički i društveni oporavak.

Uobičajena praksa kažnjavanja

U mnogim drevnim društvima smanjenje ili uklanjanje delova tela bila je tipična kazna za zločine kao što su krađa, skitnica i lažno svedočenje. Pored amputacija nogu, drugi oblici telesnog kažnjavanja u Kini dinastije Džou uključivali su uklanjanje nosa ili genitalija osuđenoj osobi.

Kaznena amputacija je zvanično zaustavljena u dinastiji Han tokom vladavine Vendija 167. godine pre nove ere, dekretom da se zaustavi ’kažnjavanje smanjenjem tela‘“. “To je zamenjeno humanijim merama kao što su bičevanje, prinudni rad i/ili zatvor“, rekao je Vang.

Međutim, ova praksa nije bila potpuno iskorenjena. Dokazi o kaznenim amputacijama, najčešće stopala, pronalaženi su u narednim dinastijama. Poslednji zabeleženi slučaj potiče iz dinastije Ćing (1644–1911. godine). Kod jednog muškaraca obe noge su bile amputirane testiranjem.

Kaznena amputacija stopala i nogu bila je toliko uobičajena, da je legendarni filozof Han Feizi to posebno zabeležio u svojim spisima. Ovo je iznedrilo poznati kineski idiom koji kaže da su zbog ove okrutne i uobičajene kazne cipele pojeftinile, a protetika poskupela.

Kako autori napominju u studiji: „rutinska priroda kaznene amputacije bi zahtevala značajnu saradnju između kaznenog sistema i medicinskih stručnjaka, sa utvrđenim protokolima za uklanjanje noge, zatvaranje rane i negu pacijenta nakon toga“. Oni iz više društvene kaste možda su čak imali pristup sredstvima za ublažavanje bolova tokom i nakon procedure.

 „Ovi slučajevi obogaćuju naše razumevanje krivičnih zakona i njihove primene, mogućnosti medicinske nege i opšte dobronamerne stavove prema onima koji su kažnjeni zakonom od strane društveni i arheološki kontekst drevne Kine“, zaključio je Vang.