Jedan od najpoznatijih neandertalaca Šanidar 1, preživeo je decenije uprkos slepoći, gluvoći i teškim povredama, ostavljajući snažan trag u razumevanju neandertalske brige i društvene solidarnosti.

Šanidar 1 otkriven je 1957. godine u pećini Šanidar u iračkom Kurdistanu tokom iskopavanja pod vođstvom američkog arheologa Ralfa Soleckog. Bio je star između 40 i 50 godina, što je među neandertalcima predstavljalo duboku starost, uporedivu sa današnjim osamdesetim godinama života. Njegov skoro potpuno očuvan skelet pruža uvid u izuzetno težak, ali dug život.

Brojne povrede i bolesti zglobva

Najranija i najteža povreda bila je snažan udarac u levu stranu lica, koji je doveo do preloma očne duplje i verovatnog delimičnog ili potpunog gubitka vida na levo oko. Udarac je oštetio i moždane strukture odgovorne za kontrolu desne strane tela, što je uzrokovalo atrofiju desne ruke i hronične probleme sa desnom nogom.

• Pronalasci iz prošlosti – primeri drevnih proteza za kretanje
• Revolucionarno otkriće staro 30.000 godina – prva hirurška amputacija
• Kako su drevni ljudi brinuli o povređenima i invalidima

Desna ruka Šanidara 1 amputirana je ispod lakta, a na desnom stopalu dokumentovan je zarasli prelom prsta stopala, koji je dodatno pogoršavao njegov hramajući hod. Sve povrede pokazuju znake zarastanja, što potvrđuje da je ovaj neandertalac živeo dugo nakon teških trauma.

Na njegovom skeletu primećene su promene koje ukazuju na moguću difuznu idiopatsku skeletnu hiperostozu (DISH), stanje praćeno okoštavanjem ligamenata duž kičme i smanjenom pokretljivošću. Rad je objavljen u American Journal of Physical Anthropology.

Auditorne egzostoze spoljašnjeg ušnog kanala i gubitak sluha

Rezultati analiza objavljeni u časopisu PLoS ONE pokazali su je da Šanidar 1 ima izrazito razvijene auditorne egzostoze, koštane izrasline u spoljašnjem ušnom kanalu. One su kod njega dostigle treći stepen, sa gotovo potpunim zatvaranjem desnog uha, što ukazuje na gluvoću. U pleistocenskom okruženju, gde su oprez i zvučna percepcija bili ključni za preživljavanje, ovo je predstavljalo ozbiljan hendikep.

Ipak, auditorne egzostoze nisu retkost među neandertalcima. U modernim populacijama najčešće se sreću kod osoba koje dugo borave u ili blizu hladne vode, pa se nazivaju „surfersko“ uho. Njihova visoka učestalost među neandertalcima ukazuje da su provodili mnogo vremena u prikupljanju vodenih resursa, poput ribe i školjki.

Dug život kao dokaz socijalne brige u neandertalskim zajednicama

Uprkos slepilu, gluvoći, invaliditetu, amputaciji, degenerativnim promenama i mogućem DISH-u, Shanidar 1 je doživeo pozne godine za svoje vreme. Njegov život jasno govori o snažnim socijalnim vezama unutar neandertalskih zajednica.

Samostalno preživljavanje bilo bi gotovo nemoguće, pa njegovo dugovečno postojanje predstavlja jedan od najvažnijih dokaza razvijene brige, solidarnosti i međusobne podrške kod neandertalaca.