Proteze su u prošlosti, kao i danas, služile nemoćnim osobama da se lakše kreću i da prebrode poteškoće usled fizičkih nedostataka. Upotreba proteza zabeležna je pre nekoliko hiljada godina u grobovima drevnih ljudi.

Arheolozi su u grobovima pokojnika pronalazili proteze koje bi zamenile pojedine delove tela i tako pokazali da su određene osobe pre više milenijuma imale dovoljno medicinskog znanja da pomognu bolesnim ljudima da žive normalnim životom.

Kako su drevne proteze izgledale pogledajte na sledećim primerima.

Drevna egipatska proteza u obliku stopala

Stari Egipćani su dobro poznati po tome da su ulagali velike napore da tela svojih mrtvih ostave netaknutim. Neke mumije su pronađene sa improvizovanim udovima, lažnim očima i slično kako bi zamenili delove tela koji nedostaju. Jedan takav primer pronađen je u grobu žene, s tim što je ovo veštačko pomagalo verovatno služilo tokom života.

Arheolozi su pronašli mumiju žene na tebanskoj nekropoli, koja je imala između 50-60 godina u trenutku smrti. Njena sahrana potiče iz 21. dinastije (1077-943. g.p.n.e.). Nakon pregleda mumije primećeno je da je palac na desnom stopalu bio amputiran. Prst koji je nedostajao bio je zamenjen drvenom protezom. Veštački nožni prst ili proteza u obliku stopala, ali sa samo sa palcem, bila je na njenom stopalu.

Inače, veliki nožni prst mora da nosi oko 40% težine prilikom hodanja, stoga je njegova zamena od velike važnosti za kretanje njegovog korisnika. Usled gubitka nožnog prsta dolazi do nestabilnosti prilikom stajanja i do šepanja prilikom hodanja ili trčanja. Upotreba proteze bi rešila ovaj problem.

• Arheolozi su otkrili najstarije veštačko oko na svetu u Zapaljenom gradu
• Proteza napravljena od ljudskih zuba pronađena u Toskani

Poznato je da su drevni Egipćani pioniri u medicini i za sobom su ostavili brojne fizičke dokaze drevne medicinske prakse i pisane izvore.

Žakli Finč, naučnik biomedicinske egiptologije, je testirala da li je proteza bila zaista funkcionalna. Napravljena je replika i dvojica volontera kojima je nedostajao veliki nožni prst su isprobali protezu. Obojica su izjavila da je bilo udobno prilikom hodanja i da im je značajno olakšalo kretanje.

U kineskoj grobnici pronađena veštačka noga

Arheolozi su pronašli 2.200 godina staru protezu za nogu u grobnici pokojnika u Turpanu. Rezultati proučavanja su objavljeni u časopisu Chinese Archaeology.

Muškarac starosti između 50-65 godina nosio je prostetičku nogu duže vreme radi olakšanog kretanja. Na njegovim kostima došlo je do zarastanja sa drugim kostima verovatno usled povrede. Patološke promene su vidljive na kolenu koje se izdeformisalo.

Veštačka noga sa konjskim kopitom je bila prišvršćena za njegovu levu nogu u trenutku otkrića. Muškarac nije mogao da ispravi nogu, a to mu je proteza omogućavala, i time je mogao da dodirne tlo prilikom hodanja. Konjsko kopito je dodato kako bi imalo funkciju kao ljudsko stopalo.

Prostetička noga izrađena je od drveta topole. Ima izdužen oblik i sedam rupa sa obe strane kako bi se kožne trake provukle kroz otvore za pričvršćivanje deformisane noge. Donji deo prostetičke noge bio je od volovskog roga. Ispod njega se nalazi konjsko kopito, poput cipele kako bi omogućilo oslanjanje na tu stranu.

Šta je moglo da dovede do čudnog zarastanja njegove leve noge? Istraživači su pronašli dokaze da je čovek bio zaražen tuberkulozom. Oni misle da je zapaljenje izazvano infekcijom moglo dovesti do koštanog rasta i spajanja, i nepokretljivosti njegovog kolena. Njegovu nogu nisu amputirali, već su mu pomogli da se kreće. Proteza je zamenila invalidni ekstremitet i omogućila kretanje njegovom korisniku.

Ovo je jedan od starijih slučajeva rane medicinske prakse, a posebno prakse poznavanja prostetike.

Prostetičko stopalo staro 1.500 godina pronađeno u Austriji

Na skeletu sredovečnog muškarca od pre 1.500 godina primećeno je da mu nedostaje stopalo. Umesto stopala pronađeno je drveno stopalo u grobnici.

Arheolozi su 2013. godine iskopali grob iz 6. veka u južnoj Austriji u kome je bio muškarac kome je nedostajalo levo stopalo iznad skočnog zgloba. Na njegovom mestu pronađeni su gvozdeni prsten i drveni ostaci koji su protumačeni kao proteza koja zamenjuje izgubljeno stopalo. Ovo otkriće je prvo takve vrste u Evropi.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu International journal of Paleopathology.

Nakon makroskopskog posmatranja skeleta, radiografije i CT-otkrila primećene su lezije i tragovi zarastanja na mestu gde je trebalo da bude stopalo. Primećena je atrofija leve potkolenice koja ukazuje na imobilizaciju i sugeriše preživljavanje od nekoliko godina. Osteoartritis u kolenima i ramenom pojasu daje privremene indikacije za funkcionalnost proteze, možda uz pomoć štake.

Muškarčevo stopalo bilo je amputirano. Antropolozi su primetili da mu nedostaju donji delovi potkolenica, kao i stopalo. Ali su znaci zarastanja na krajevima kostiju pokazali da je muškarac preživeo amputaciju. Moguće da je preživeo neko vreme nakon amutacije, s obzirom da se radi o amputaciju koja je trebala da spreči smrtonosnu infekciju i pre i posle. Nakon toga mogao je, uz pomoć proteze, da se kreće neko vreme.