Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka sazidan od 952 lobanje vojnika od strane Turaka kako bi se osvetili narodu. Danas je ostalo sačuvano 59 lobanja koje će biti predmet istraživanja projekta Novo lice Ćele-kule.

Spomenik Ćele-kula je kula od ljudskih lobanja, a nalazi se na periferiji grada Niša na putu ka Niškoj Banji. Jedinstven je spomenik u svetu koji svedoči o burnoj srpskoj istoriji.

Bitka na Čegru jedna je od ključnih bitaka u Prvom srpskom ustanku između srpskih ustanika i Turaka. Odigrala se 31. maja 1809. godine na brdu Čegra blizu Niša. Bitka je trajala čitav dan, iako su Srbi više puta uspeli da odbiju turske napade, kod šestog napada to se nije dogodilo. Srpska odbrana je pala pod navalom znatno moćnijeg neprijatelja.

Po naređenju svirepog turskog zapovednika Niša, Huršid Ahmed-paše sazidana je kula palih vojnika u boju na Čegru 1809. godine kao opomena Srbima. Od lobanja poginulih ustanika podignuta je Ćele-kula, što na turskom jeziku znači „kula od ljudskih lobanja“.

Po oslobođenju Niša, već 1878., nad kulom je podignut zaštitni krov, a 1892. godine kapela. Lobanje su raspoređene u ukupno 56 redova sa po 17 lobanja u redu.

Projekat Novo lice Ćele-kule podrazumeva antropološku analizu preostalih lobanja, digitalnu facijalnu rekonstrukciju palih vojnika i digitalizaciju kule sa lobanjama.

Ideju su pokrenuli dr Nataša Šarkić, fizički antropolog i Milan Simonović, politikolog. Projekat vodi udruženje Društvo za akademski razvoj iz Beograda, a podržan je od strane Narodnog muzeja u Nišu.

Neophodna pomoć za realizaciju projekta

Kreatori projekta se nadaju saradnji i pomoći ostalih institucija, ali i pojedinaca koji će promocijom i finansijskim sredstvima da doprinesu ostvarivanju ciljeva projekta. Izvođenje svih projektnih aktivnosti iznosi 7000 evra. Ukoliko želite da pomognete, to možete uraditi klikom ovde.

“Projekat Novo lice Ćele-kule ulazi u ključnu fazu, a to je prikupljanje sredstava za realizaciju. Obraćamo se svima kojima je stalo do istorije naše zemlje i našeg naroda i verujemo da će nas podržati” rekao je Milan za portal.

“Lično, ovaj projekat je moje životno delo. Kao osoba koja celog života “pati” što se ne bavi arheologijom, veoma sam srećan što imam priliku da budem deo ovog neverovatnog tima. Mislim da smo uspeli da okupimo najstručnije ljude i ne sumnjam u pozitivan ishod čitave priče. Kada se projekat realizuje i kada ugledamo lica junaka sa Čegra, tada će postojati još jedan dokaz da iskrena želja, mnogo truda i saradnja sa drugima daju najbolje rezultate.”

Nikada do sada rađene analize

Antropološka analiza i facijalna rekonstrukcija lobanja na spomeniku Ćele-kula nisu nikada rađene. To je ono što je dodatno podstaklo i inspirisalo Natašu i Milana da pokrenu ovaj projekat.

Takođe, ono što je najbitnije jeste da analize koje budu sprovedene su nedestruktivne i podrazumevaju isključivo observaciju, merenje i fotografisanje. Što znači da osteološki materijal i kula neće biti oštećeni u istraživanju.

“Nažalost, bićemo uskraćeni za podatke koje bismo dobili ukoliko bi imali kompletan skelet. U ovom slučaju mislimo konkretno na postkranijalni skelet na kojem bismo uočili patološke promene, fizičke aktivnosti ili povrede”, rekla je Nataša.

“Međutim, i dalje možemo da dobijemo puno informacija i na osnovu samih lobanja. Pre svega, možemo da utvrdimo pol i starost. Znatan broj povreda može se uočiti i na lobanji. Poput onih koje su nastale tokom života, a koje su zarasle, ali i one povrede koje su predstavljale uzrok smrti pokojnika.”

“Takođe, možemo da utvrdimo dentalnu higijenu pokojnika i način ishrane. Na zubima ostaju tragovi nemastikatornih aktivnosti. To su aktivnosti u kojima se zubi koriste kao “treća ruka” prilikom pridžavanja ili provlačenja nekog predmeta kroz zube”, objasnila je Nataša.

“Glavni cilj jeste da se pomogne prilikom digitalne facijalne rekonstrukcije pokojnika. Ukoliko je pokojnik imao ožiljak usled neke povrede, deformaciju na licu i slično, to će biti istaknuto.”

Digitalna facijalna rekonstrukcija primenjuje se u forenzici, a danas je sve više prisutna i u arheologiji. Izuzetno je korisna kada je nemoguće ekstraktovati DNK.

Na ovom projektu digitalnu facijalnu rekonstrukciju uradiće Fabio Kavali, doktor radiologije na Medicinskom fakultetu u Trstu, koji se već 15 godina njome bavi.

Ovim projektom istraživači će čegarskim junacima, uzidanim u Ćele-kulu, vratiti njihova lica.