Fosilni tragovi stopala ukazuju da su praistorijski ljudi možda nosili obuću pre 148.000 godina.

Na tri arheološka lokaliteta u južnoj Africi su otkriveni fosilni otisci ljudi koji su nosili praistorijsku obuću. Kada su tačno prvi put ljudi počeli da nose obuću, to je jako teško odrediti, jer je reč o organskom materijalu koji se retko ili nikada ne sačuva. Zato bi ovo otkriće arheologa predstavljalo najraniji fizički dokaz.

Nova analiza fosilnih tragova stopala navodi istraživače da su praistorijski ljudi nosili sandale sa tvrdim đonom. Nošenje obuće je bilo neophodno, baš kao i danas, kako bi se zaštitili od oštrih stena, kamenja, kiše, snega i slično.

Naučna studija je objavljena u časopisu Ichnos.

Dok istraživači nerado daju čvrste zaključke o upotrebi obuće u dalekoj prošlosti, neobične karakteristike otisaka mogu pružiti najstariji dokaz da su ljudi u kamenom dobu nosili obuću da bi zaštitili svoja stopala.

• 87 otisaka stopala neandertalaca pronađeno je na obali Iberijskog poluostrva
• Najduže praistorijsko putovanje-fosilni tragovi stopala majke koja nosi dete

Na tri različite arheološka lokaliteta su pronađeni fosilni tragovi, a njihova starost može biti između 79.000 i 148.000 godina. Preliminarna starost je određena na osnovu starosti drugih obližnjih stena i sedimenata.

Praistorijski ljudi su nosili obuću

Fosilni otisci stopala ne pokazuju prste, što ih razlikuje od tragova bosonogih ljudi. Umesto toga uočeni su „zaobljeni prednji krajevi, oštre ivice i mogući dokazi o vezivanju kaiševa.“

Autori studije su u radu napisali: „U svim slučajevima navodni tragovi imaju dimenzije koje su u velikoj meri konzistentne sa dimenzijama tragova hominina.“

Oni su takođe dodali da „dimenzije fosilnih odgovaraju stopalima mlađih ili je reč o odraslim hominima niskog rasta“.

Kako bi testirali ovu hipotezu, arheolozi si su eksperimantalno napravili sopstvene otiske stopala noseći sandale koje liče na dva različita para cipela koje su istorijski koristili Bušmani u južnoj Africi. Eksperimentalno su saznali da je upotreba obuće sa tvrdim đonom na mokrom pesku ostavila otiske sa oštrim ivicama, bez otisaka prstiju i udubljenja na mestu gde se kožni kaiševi susreću sa đonom.

Iako dokazi nisu dovoljno ubedljivi, autori studije veruju da je su hominini nosili obuću sa tvrdim đonom iz razloga što su lovili ribu na obali koja je imala puno oštrih stena na kojima su se penjali. Takođe, smanjili bi rizik od gaženja na morske ježeve.