Profesor Hesus Erera, Universidad Autónoma de Madrid, Španija će u utorаk, 10. decembrа u svečаnoj sаli “Drаgoslаv Srejović” na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sа početkom u 15 čаsovа održаti predаvаnje “Prosthesis for the afterlife: a new look on Egyptian mummification” (Proteza zagrobnog života: novi pogled na egipatsko mumificiranje).

Apstrakt:

Istorijski, egipatska mumifikacija proučavana je sa verskog, društvenog i kulturnog stanovišta. Mumije su, takođe, proučavane sa medicinskog aspekta, sa ciljem da se traže bolesti koje su uticale na ljude koji su živeli u to vreme i time bolje saznali njihov kvalitet života i medicinski napredak u kojem su uživali. Proučavanje složenog procesa mumifikacije je postalo poznato iz pisanih, epigrafskih izvora i, iznad svega, proučavanjem ekshumiranih mumija.

Naš antropološki i paleopatološki tim je radio na nekoliko projekata od 2009. godine. Proučavali smo mumije Projekta Momthenhat (TT34; Universidad de Barcelona; Španija); Djehutijev projekat (TT11 i TT12; Consejo Superior de Investigaciones Cientificas, Španija); Panhezijev projekat (TT16; Univerzitet u Memfisu, SAD); Panhezijev projekat (TT110; Vrhovni savet egipatskih antikviteta); Projekat TT25 i TT28 (Vrhovni savet egipatskih antikviteta) i TT368 (Vrhovni savet egipatskih antikviteta). Antropološki tim je proučio nekoliko stotina mumificiranih ostataka, a urađeno je i više od 2.000 radiografskih snimaka in situ.

Otkrića našeg tima potvrdila su da cilj procesa mumifikacije nije bio samo očuvanje tela (suštinski uslov za uživanje u zagrobnom životu prema egipatskoj religiji), već da se ovaj proces takođe koristio za poboljšanje fizičkih stanja, pokušavajući da olakša bolesti koje je pojedinac mogao da pretrpi u životu, ili čak uključujući neku protezu za nadoknađivanje izgubljenih udova ili artefakata radi ispravljanja nepravilnog položaja ili degenerativnih bolesti. Stoga je cilj procesa mumifikacije bio da pomogne uživanju u večnom životu bez bola ili bolesti.

Izvor vesti: Arheologija