Pronađeni 2.600 godina stari grobovi žena-ratnica
Legendarne žene-ratnice pronađene su na gvozdenodopskoj nekropoli u Jermeniji.
Postojala su pogrešna mišljenja u arheologiji, da su žene sahranjivane samo sa nakitom, a muškarci sa oružjem. Pa se događalo da se pre vremena “ženski” grob pripiše muškarcu.
Kako je nauka napredovala tako su na videlo izlazili i drugačiji dokazi. Iz arheoloških istraživanja poznati su mnogi primeri oružja među grobnim prilozima ženskih sahrana. Žene su sahranjivane sa mačevima, bodežima, lukovima i strelama, tobolcima i municijom.
Nedavno je ukazano da su žene-ratnice fenomen u Evropi iz bronzanog i gvozdenog doba koji otvara mogućnost uspona ratničke zajednice.
Zaštitna arheološka istraživanja na nekropoli Jrapu u Jermeniji 2013-2022. godine donela su otkriće sahrana žena iz 8. i 6. veka pre nove ere. U grobovima žena pronađeno je oružje. Iako to nije dovoljan dokaz da je reč o ženama-ratnicama, antropološka analiza je dala odgovore. Pored standardne antropološka analize ljudskih skeletnih ostataka korišćena je i radiografija.
Naučna studija je nedavno objavljena je u časopisu Mankind Quarterly.
U članku su navedene vrste povreda pronađenih na kostima skeleta žena. Posledice traume koje su pretrpele žene prikazane su kao antemortem (nastale tokom života) i perimortem (u trenutku smrti) povrede. Lokacija povreda i upotreba oružja u nastanku tih povreda ukazuje na nasilni događaj koji je doveo do teških povreda ili smrti ovih žena.
Kako autor ističe u uvodnom delu „ovi podaci svedoče o paravojnoj prirodi lokalnog stanovništva“.
Pogrebna praksa na Jrapi nekropoli
Nekropola Jrapi nalazi se u provinciji Širak. Ovo je treća nekropola u Jermeniji koja sadrži grobove žena-ratnica. Obeležavanje grobova na nekropoli je u vidu kamenih krugova ili kromleha, ispod kojih se nalaze grobovi. Zabeležena su tri načina sahranjivanja. Prvi je sahranjivanje direktno u zemlju, drugi je sahranjivanje u kamenim sanducima i treći je sahrnjivanj u sanducima od obrađenih kamenih ploča.
Na nekropoli su sahranjeni i muškarci i uglavnom je u svakom grobu po jedna osoba. Samo u jednom grobu su pronađena tri pokojnika, dve žene i muškarac, sahranjeni u različitim periodima. Pogrebna praksa podrazumevala je zgrčeni položaj. Muškarci su bili na desnom boku, a žene na levom. U grobovima je bilo najviše grnčarskih posuda na nogama ili glavi skeleta.
Za potrebe studije uključeni su samo skeleti žena, njih 13. Grobovi potiču iz mlađeg kamenog doba. U njihovim grobovima bilo je ratničke opreme, poput mačeva, vrhova kopalja i strela. Muški grobovi su imali isti repertoar nalaza. Na oružju se uočavaju znaci upotrebe.
Analiza skeleta žena-ratnica
Antropološka analiza pokazala je traumatske lezije ili povrede koji su povezani sa nasiljem ili borbom. Prisutni su prelomi nastali tokom života, u trenutku smrti i ubodne rane od projektila.
Žene iz Jrapi nekropole su verovatno bile uključene u oružane (plemenske) sukobe. Ovladale su lukom, nožem, mačem, sabljom, kopljem i slično. Njihov skelet ukazuje da su bile fizički aktivne tokom celog života. Pripoji mišića (enteza) na kostima su izraženi na gornjim i donjim udovima. Enteze su razvijene u ramenima, lakatnoj kosti, radijusu, lopaticama, butnim kostima i karličnim kostima. Lokacije na kojima se uočavaju pripoji mišića ukazuju da su ove žene-ratnice bile jahači i bavile se streličarstvom.
Kod 12 žena, od 13 pronađenih, uočene su povrede na svodu lobanje. U međuljudskim sukobima glava je glavna meta napadača. Uočene su i povrede lica, odnosno nosne kosti, ubodne rane donje vilice i prelom krunice zuba ili prednjih zuba.
„Na interpersonalno ili međugrupno nasilje takođe može ukazivati prisustvo preloma lica i mandibule. Povrede i udarci lica, koji su veoma bolni i obično praćeni obilnim krvarenjem, imaju strateški i simbolički karakter, pokazujući superiornost agresora nad žrtvom“, piše autor u radu.
Takođe, na donjem delu skeleta uočeni su dokazi o borbenim susretima. U jednom slučaju na donjem delu potkolenice uočena je povreda zajedno sa fragmentom strele.
„Osoba je možda ležala na zemlji kada je vrh strele ušao u levu stranu njenog tela. Alternativno, trauma je mogla nastati kada je osoba sedela na konju“, objasnila je autorka.
Takođe, kod jedne druge žene bronzani vrh strelice ostao je zaglavljen u grudni koš i bio je definitivno fatalan.
Statistički podaci pokazuju da udeo smrtnih povreda među ženama-ratnicima iznosi 15,39%.
Žene su bile ravnopravne u bitkama
Žene su od davnina isticale svoju hrabrost. Učestvovale su u bitkama kada bi bio napadnut njihov dom, teritorija ili zemlja u kojoj žive. Prisustvo nasilnih trauma u Jrapiju je u skladu sa arheološkim dokazima sukoba širom regiona Širak. Stanovništvo je često bilo uključeno u među-plemenske sukobe sa spoljnim vojskama, prema studijama skeleta pronađenih u oblasti Širaka.
Žene su se borile u bitkama ravnopravno sa muškarcima da bi zaštitile svoju decu i selo, i svoju zemlju. One su ubijene u zasedama i drugim napadima, što može objasniti povrede detektovane u ovoj studiji. Povrede nastale strelom i projektilima su uobičajeni skeletni markeri međuljudskog nasilja u arheološkim populacijama.
Studija analiziranih trinaest žena pokazala je dokaze da su jahale konje u borbi. Redovno su koristile luk i strelu. Oružje u njihovim grobovima dodatno svedoči postojanju žena-ratnica u mlađem gvozdenom dobu.
