Prva zdravica pivom bila je pre više od 5.000 godina

Prva zdravica pivom bila je pre više od 5.000 godina
Badenske šolje. Zbrika u muzeju u Žablju (izvor: ArcheoSerbia)

Prva proizvodnja alkoholnih pića, odnosno ritualno ispijanje alkohola i prva zdravica vezuju se za badensku kulturu pre 5.000 godina.

Alkoholno piće koje se najviše konzumira na svetu jeste pivo. U prošlosti, kao i danas pivo se proizvodilo od različitih žitarica, a moguće i od drugih sastojaka. Veruje se da je prvi alkohol koji se ispijao bio sličan današnjem pivu.

Badenska kultura

Badenska kultura je kultura bakarnog doba (3600-2800. godine pne) koja je obuhvatala teritorije današnje Srbije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke, Austrije i Hrvatske.

Sa ovom kulturom se i vezuje prva proizvodnja alkoholnih pića. Za početak badenske kulture vezuje se jedna faza revolucije sekundarnih proizvoda. To podrazumeva početak upotrebe mlečnih proizvoda i alkoholnih pića, pripitomljavanje konja i drugih sličnih životinja, proizvodnju tekstila, inovacije u poljoprivredi i uvođenje zaprežnih kola. Upravo se za ovu kulturu vezuju keramički modeli kola na četiri točka.

Prva zdravica sa badenskim šoljama

U radu Miloša SpasićaPrva zdravica“ se diskutuje o tome kako su badenske šolje mogle biti upotrebljene za ritualno ispijanje alkohola, odnosno kako se njima nazdravljalo. U naseljima i u grobovima badenske šolje su pronalažene u setovima zajedno sa vrčevima. Iz njih se pilo pivo ili vino. On tvrdi da su arheološka nalazišta badenske kulture prva nalazišta na kojima se nalaze kompleti čaša za piće. Čaše su napravljene identično i pronađene su zajedno sa krčagom.

Badenska šolja (izvor: Wikimedia Commons)

Njegovo objašnjenje je da su to bili kompleti za ispijanje alkohola koji se koriste za zajedničku gozbu.

U zavisnosti od konteksta u kome su pronađeni setovi u badenskoj kulturi mogu se razlikovati oni za ličnu upotrebu i oni koji su korišćeni za određene događaje u kojima učestvuje čitava zajednica ili samo oni privilegovani.”

S obzirom da su pronalažene u grobovima kao prilog pokojniku, ili su se setovi badenskih šolja posebno ukopavali to govori o njihovoj važnosti.

Koji se alkohol konzumirao je misterija

Misterija je koji alkohol su konzumirali ljudi iz badenske kulture. Možda vino ili pivo, ili oba? Nije isključeno da su proizvodili i konzumirali pivo iz badenskih šolja budući da su se bavili poljoprivredom i uzgajali razne žitarice. Međutim, autor članka to demantuje jer se „primitivno pivo pije na slamčice iz bokala, a ne iz šoljica.”

Što se tiče gajenja grožđa za proizvodnju vina ono je nešto kasnije zabeleženo i u ovoj kulturi se proizvodilo u manjoj meri.

Pivo se proizvodilo na Bliskom istoku sredinom četvrtog milenijuma pne. Masovna proizvodnja piva tokom evropskog bakarnog doba nije poznata. Već je to bio izolovan slučaj i verovatno da su zajednice proizvodile pivo od različitih sastojaka.

Set badenskih šolja sa krčagom (izvor: fb stranica Muzeja grada Beograda)

Način na koji se alkohol konzumirao u badenskoj kulturi mogao bi se pre povezati sa Egejom gde se vino proizvodilo i ispijalo iz pehara, bokala i sličnih posuda. Običaj ispijanja piva u Mesopotamiji i Egiptu bio je iz velikih slamki.

Zanimljivo je to u vinčanskoj kulturi koja prethodi ovoj, nisu proizvodili posude u obliku čaša. Očigledno da to nema veze sa umećem već sa nekim novijim običajima i novijim vremenom.

Nakon korišćenja badenskih šolja u određenim ritualnim i društveno-socijalnim događajima ovi kompleti bi bili simbolično pohranjeni u zemlju.


Ako imate predlog teme, želite da objavimo vest ili želite da pišete za nas javite se putem mejla sveoarheologiji@gmail.com ili redakcija@sveoarheologiji.com

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »