Arheolozi su pronašli prve dokaze epske biblijske bitke na Megidu, koja se zbila pre 2600 godina.

Otkrića u drevnom gradu Megidu inspirisala su priču o apokaliptičnom Armagedonu. Do sada, nikakvi čvrsti arheološki dokazi o ovoj biblijskoj priči nisu se pojavili iz ruševina drevnog grada Megida, u današnjem severnom Izraelu. Međutim, arheolozi su sada otkrili dokaze o prisustvu egipatske vojske u kojoj je ubijen izraelski kralj Josija, piše u radu.

Epska bitka dokumentovana je u knjigama Kraljeva i Hronikama, između kralja Josija i egipatskog faraona Neha II. Pronađena je značajno velika količina egipatskih artefakata, što ukazuje na prisustvo egipatske vojske u Megidu oko 609. godine pre nove ere, kada je zabeležena smrt kralja Josije.

Međutim, nalazi nisu direktan dokaz da je Josija bio u bici. Ako je bio tamo, kao što Biblija kaže, nije jasno da li je Josija umro od rana zadobijenih tokom bitke protiv Egipćana kod Megida, ili je tamo pogubljen kao faraonov vazal.

Epska bitka ili pogubljenje

“U njegovim danima faraon Neho, kralj Egipta, otišao je kod cara Asirije do reke Eufrat. Kralj Josija mu je pošao u susret, i faraon Neho ga je ubio u Megidu, čim ga je video.” – (2. Knjiga o kraljevima 23:29)

Ovaj sažeti biblijski stih opisuje smrt Josije, poslednjeg velikog kralja Jude, od ruke egipatskog faraona Neha II. Josijino ubistvo u Megidu 609. p.n.e. kratkoročno je značilo propast za Judejsko kraljevstvo. Dugoročno gledano, pokrenulo je ključne tradicije o kraju sveta u judaizmu i hrišćanstvu, povezane sa mestom gde je sve nestalo – humkom Megido.

Kasnije je rečeno da je Josijina smrt predskazala pad Jerusalima 586. godine p.n.e. pod Nabuhodonosorom II, čije su snage uništile Prvi hram, poznat i kao Solomonov hram.

Među akademcima se vodi debata da li je to zaista bila bitka ili je faraon Neho II samo pogubio svog vazala Josiju. Takođe se postavlja pitanje da li je južno izraelsko kraljevstvo Jude bilo potčinjeno Egiptu u to vreme. Istorijski i arheološki podaci ukazuju na to da je Egipat preuzeo region posle 630. godine pre nove ere, dok je novoasirska moć opadala.

Drevni grad Megido

Megido je jedino mesto u Izraelu i susednim zemljama koje se pominje u Bibliji i u svim velikim zapisima o drevnom Bliskom istoku. Danas je to tel ili humka nastala naseljavanjem ljudi kroz hiljade godina. Arheolozi su dokumentovali 20 arheoloških slojeva. Prvobitno, to je bio hananski grad-država u ranom bronzanom dobu, pre više od 5.000 godina. Njegovo popularno grčko ime, Armagedon, iskrivljeno je od hebrejskog “Har Megido” (planina Megido) i zapravo je netačan naziv.

• Šta su arheološka istraživanja otkrila o biblijskom gradu Megido – Armagedon
• Pronađeno „skriveno poglavlje“ teksta u Bibliji
• Vavilonska opsada Jerusalima potvrđena analizom požara

Megido je bio strateški značajan grad na raskrsnici trgovačkih i vojnih puteva. Kroz istoriju su ga u različitim periodima zauzimali Hananci, Izraelci, Asirci, Egipćani i Persijanci. UNESCO je 2005. godine proglasio Megido svetskom baštinom. U njegovoj blizini su se odigrale tri poznate bitke: jedna 609. godine pre nove ere, jedna od najstarijih dokumentovanih bitaka iz 1457. godine pre nove ere, i još jedna 1918. godine.