Arheolozi su otkrili dvanaest odsečenih šaka desne ruke kao deo prakse uzimanja trofeja neprijatelja. Ovo je prvi fizički dokaz amputacije šaka u starom Egiptu.

Ove odsečene šake su osteološki analizirane, a rezultati studije objavljeni su u časopisu Nature. Sve šake su bile deo desne ruke.

Odsečene šake otkrivene su u tri jame unutar dvorišta palate Hiksa iz 15. dinastije (oko 1640–1530. pre nove ere) u Avarisu/Tell el-Dab‘a u severoistočnom Egiptu. U ovom periodu Egipat je imao strane vladare.

Praksa odsecanja ruku dokumentovana je u natpisima na grobnicama i na hramovima od Novog kraljevstva pa nadalje. Međutim, ovo je prvi primer osteološke analize zasnovane na fizičkim dokazima.

Analiza odsečenih šaka

Osteološka analiza pokazuje da su ruke od najmanje 12 odraslih osoba, koje pripadaju uglavnom muškarcima i možda jednoj ženi. Nije jasno da li su ruke odsecane živim ili mrtvim ljudima.

Kada su pričvršćeni delovi podlaktice uklonjeni, šake su stavljene u jame sa široko raširenim prstima, okrenute dlanovima nadole. Pozicioniranje šaka na dlanovima sa raširenim prstima može biti posledica tafonomijom, ili su ih namerno tako postavljali.

Kod 6 šaka nema tragova posekotina na karpalnim kostima. U grobnoj jami nisu pronađeni donji delovi podlaktica. Što navodi da su ove šake namerno odsečene od donjih delova ruku.

Iako nije moguće identifikovati određenu etničku ili kulturnu grupu kojoj ruke pripadaju, veruje se da su praksu odsecanja desnih šaka neprijatelja uveli u Hiksi u Egipat. Stari Egipćani su ovo usvojili za vreme vladavine kralja Ahmosa, o čemu svedoči prikaz gomile šaka u njegovom hramu u Abidosu.

Trofeji neprijatelja

Amputirane šake su bile kaznena mera od strane organa za sporovođenje zakona. Na osnovu arheoloških i istorijskih izvora odsečene šake su predstavljene kao trofeji tokom javnih manifestacija održanih u palati.

„U ovom politički strukturiranom okviru, odsečene ruke su služile kao simbolična valuta za sticanje statusa, u okviru sistema vrednosti koji slavi ratovanje i dominaciju, kao što tvrde druge bioarheološke studije u geografski različitim kontekstima”, piše u studiji.

Odsecanje desne ruke, posebno, ne samo da bi olakšalo prebrojavanje žrtava, već bi služilo i simboličnoj svrsi uklanjanja snage neprijatelja.

Poznato je na osnovu ikonografskih izvora sa nekoliko arheoloških nalazišta u Egiptu praksa otkidanja i sakaćenja tela, naročito u kontekstu rata.

“Predstava gomila odsečenih glava, ušiju i genitalija prati kodifikovanu i javno prepoznatljivu etiku nasilja jer na kraju prenosi poruku političke stabilnosti.” To je faraon koji je i personifikacija bogova. Faraon time održava univerzalni poredak pobeđujući sile haosa, koje oličavaju neprijatelji. Javni akt je bio neophodan korak za prenošenje ove poruke.

---