Rimljani su rudnik zlata u Španiji iscrpili i izazvali ekološku katastrofu

Rimljani su rudnik zlata u Španiji iscrpili i izazvali ekološku katastrofu
Rimski rudnik zlata u Španiji i zlatni novac koji je tada bio u opticaju (© Wikimedia Commons)

Pre više od 2000 godina Rimljani su izazvali veliku ekološku katastrofu dok su iskopavali zlato u rudnicima u planinama severozapadne Španije.

U 1. veku nove ere rimske carske vlasti su počele da eksploatišu nalazišta zlata u severozapadnoj Španiji. Oni su koristili tehniku zasnovanu na hidrauličnoj snazi. Nakon 250 godina eksploatacije, Rimljani su se povukli, ostavljajući devastiran pejzaž.

Tehnika Ruina montium ili „razbijanje planina“ na latinskom, bila je drevna rimska inženjerska tehnika koja se zansiva na Paskalovom zakonu pritiska fluida (Paskalovo bure), piše Medium.

Rimski rudari su iskopali uske tunele u planinama. U međuvremenu, inženjeri su izgradili akvadukte za prikupljanje ogromnih količina vode. Voda je tada izlivana u tunele, što je stvorilo ogroman pritisak koji je rasparčao debele stene. Tehnika rudarenja Ruina montium bio je drevni način dizanja delova planine u vazduh bez dinamita.

Rimski rudnik u Španiji

Las Medulas, koji se nalazi u današnjoj Španiji, bio je treći po veličini rudnik zlata u Rimskom carstvu. U prva dva najveća spadaju dački rudnik zlata u današnjoj Rumuniji i rudnika zlata Ogofau u Velsu. U Las Medulasu izvučeno je samo 5 tona zlata za 250 godina.

Španski nacionalni istraživački savet otkrio je mrežu kanala od 800 km koju su izgradili Rimljani, piše El Pais.

Rudnik je pripojio car Avgust tokom rimskog osvajanja severne Španije 25. godine pre nove ere. Ali tek sredinom 1. veka Rimljani su započeli masovnu eksploataciju rudnika.

Rudarstvo je dovelo do toga da ovaj predeo bude nenastanjiv. Potoci su bili preusmereni, akvadukti su izgrađeni, a vodeni kanali usečeni u čvrstu stenu da bi isprali čitave planine samo da bi povratili zlato koje su sakrile.

Rimski inženjeri su shvatili da je voda neophodna za obavljanje ovog ogromnog vađenja minerala. Potom su organizovali izgradnju hidraulične mreže, sa brojnim kanalima i rezervoarima.

Tim sastavljen od 20 ljudi iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta, nedavno je utvrdio lokaciju hidrauličnih konstrukcija koje su izgradili Rimljani u Las Medulasu.

Las Medulas je postao najveći otvoreni rudnik zlata iskopan u čitavoj istoriji Rimskog carstva.

Veliki trud, a malo zlata

Rimu je bilo potrebno 800 km kanala da bi postigao svoj cilj. Ukupno je premešteno 200 miliona tona zemlje da bi se to postiglo. Međutim, uprkos tako ogromnom zadatku, koji je zahtevao hiljade radnika, na kraju je izvađeno manje od 10.000 funti zlata.

Brajs Kuras, jedan od arheologa u istraživačkom timu, objašnjava da „možda izgleda neshvatljivo, iz naše kapitalističke vizije, da je toliko posla urađeno za skoro ništa. U stvari, kada je u 20. veku učinjen pokušaj da se rudnik ponovo pokrene, ideja je odbačena zbog niske profitabilnosti.”

Rimski rudnik zlata Las Medulas (Wikipedia, autor: Håkan Svensson (Xauxa))

Kuras primećuje da je u rimsko doba, s obzirom na preovlađujuću upotrebu robovskog rada (koji ništa nije koštao), poduhvat još uvek bio profitabilan. Iako rudari zvanično nisu bili robovi, bili su „slobodne domorodačke zajednice, iako ne rimski građani, koji su plaćali porez radeći u rudniku“. Zato nisu predstavljali veliki trošak.

Istraga je otkrila zanimljiva otkrića. Analizirana su 32 kanala hidraulične mreže, 39 rezervoara za vodu i ceo proces rudarenja. Ovo je omogućilo da se po prvi put utvrdi redosled čitavog rudnika i da se utvrdi da su se 42 klizišta sa planina dogodila u poslednjem eksploatisanom području Las Medulasa“, rekao je arheolog Sančez-Palensija, vođa projekta.

Ekološka katastrofa

Da bi izazvali urušavanje planina, Rimljani su pregradili vodu u velikim rezervoarima, od kojih je 39 delimično ili potpuno očuvano. Najveći od njih, La Horta, imao je kapacitet da primi 18 miliona litara vode. Od 32 identifikovana kanala, samo 30% je trenutno vidljivo. Ostatak trase je sakriven, ili je izbrisan zbog erozije.

Na osnovu radiokarbonskog datiranja, eksploatacija rudnika sprovedena je između 1. i 2. veka. Nakon toga je sve presušilo. Do 3. veka, usled jake političke, društvene i ekonomske krize, došlo je do velikog opadanja vrednosti metala poput zlata i srebra. Što znači da eksploatacija više nije bila relevantna za Rim.

Rad tima iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta će se završiti proučavanje ekolologije tog područja.

Na ovaj način, moći ćemo da imamo prilično preciznu predstavu o evoluciji vegetacije i uslova životne sredine u ta prva dva veka naše ere, dok procenjujemo uticaj rudarstva i globalne eksploatacije teritorije od strane Rimskog carstva“, objašnjava Almudena Orehas, drugi vođa projekta.


Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

One thought on “Rimljani su rudnik zlata u Španiji iscrpili i izazvali ekološku katastrofu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »