Neandertalci su lovili slonove pre 125.000 godina. Analiza nalaza ukazuje da je ovo najraniji pronađeni dokaz da su ljudi ubijali slonove radi hrane.

Analiza životinjskih kostiju sa lokaliteta Nojmark-Nord u blizini Halea pruža prvi neosporan dokaz aktivnog lova na slonove od strane naših predaka – neandertalca.

Međunarodni istraživači tim otkrio je dokaz da su neandertalci namerno lovili i klali evropske slonove sa velikim kljovama. Meso i masno tkivo slonova predstavljali su važan izvor proteina u ishrani.

Izmrla vrsta evropskog slona, Palaeoloxodon antiquus, imala je neobično dugačke i ravne kljove i bio je najveća kopnena životinja do 4 m i telesnom masom do 13 tona.

Do nedavno je bilo nejasno da li su praistorijski ljudi aktivno tražili i lovili ove slonove ili su jednostavno sakupljali leševe životinja koje su umrle prirodnom smrću.

• Stounhendž je bio lovište na divljač mnogo pre nego što je spomenik izgrađen: arheolozi otkrili lovačke jame
• Lovom na krupnu divljač bavile su se i drevne žene
• Najraniji poznati dokazi kuvanja hrane na arheološkom nalazištu u Izraelu pre 780.000 godina

Za arheozoološku studiju istraživači su koristili najveći skup ostatala evropskih slonova sa ravnom kljovom sa lokaliteta Nojmark-Nord u Nemačkoj, piše u saopštenju.

Ova vrsta slona živela je u predelim Evrope i zapadne Azije pre oko 800.000 do 100.000 godina. Izumrli slonovi su bili čak veći i od izmurlih vunastih mamuta, a ne samo od današnjih afričkih i azijskih slonova.

Rezultati studije su objavljeni Science Advance. Takođe, u studiji su diskutovali o tome kako je za potrebe lova bilo neophodno da se okupe neandertalci u većoj grupi.

Ponovna analiza kostiju velikih slonova

Najmanje 70 slonova je otkrivenom tokom iskopavanja 80-tih i 90-tih godina u gigantskoj jami.

Skeletni ostaci slonova analizirani su pre 15 godina. Još tada je istraživačima delovalo čudno ovo nagomilavanje ostataka slonova. Jer je profil smrtnosti izgledao sve samo ne normalan. Uglavnom je reč o odraslim jedinkama, a upadljiva je dominacija muških životinja.

Kada je profesorka Sabine Gaudzinski-Vindheuser početkom 2021. počela da pregleda selekciju slonovskih kostiju, odmah je identifikovala tragove onoga što je moglo da izazove posebnost ovog skupa: lov ljudi.

„Otkrivanje jasnih i neobičnih lezija na kostima navelo nas je da preduzmemo detaljniju analizu ostataka slona“, rekla je profesorka.

Analiza tragova na kostima ovolikog broja slonova je zapravo dugotrajan proces.

„Ukupno smo pogledali 3122 ostatka faune evropskih slonova sa ravnom kljovom“, rekao je dr Luc Kindler.

Arheozoološka analiza se fokusirala na to kako su lezije raspoređene po ostacima skeleta slonova. Zaključeno je da se lov na ovu megafaunu ledenog doba na ovim prostorima kontinuirano odvijao u periodu od 2.000 godina, desetinama generacija.

„Ovo predstavlja prvi jasan dokaz lova na slonove u ljudskoj evoluciji“, prokomentarisao je profesor Vil Roebroks sa Univerziteta u Lajdenu.

Muške jedinke su prisutnije od ženki zato što su se, kao i kod današnjih, odrasli mužjaci držali sami za sebe. U odnosu na ženke, kojima je bilo teže prići jer su bile deo čitavog krda. Lov na mužjake je donosio manji rizik, a više mesa.

Saradnja između neandertalca

Lov na ove velike životinje zahtevao je blisku saradnju između članova grupe učesnika. To dalje podrazumeva i preradu plena, odnosno opsežno kasapljenje, uklanjanje ostataka mesa sa dugih kostiju, kao i jastučića za stopala bogatih masnoćom. Prerada može takođe da podrazumeva sušenje proizvoda za dugotrajno skladištenje.

Autori su izračunali da je slon od 10 tona – koji nije najveći u Nojmark-Nordu – mogao dati najmanje 2.500 obroka odraslim neandertalacima koji unose 4000 kalorija. Ove brojke su važne jer sugerišu da su se neandertalci, barem privremeno, okupljali u grupama mnogo većim od 25 pojedinaca. Ovaj broj neandertalaca se obično smatra maksimalnom veličinom lokalne grupe.

Nova studija je izuzetno korisna zbog ranijih predrasuda o neandertalcima. Sada nalazi doprinose značajno našem razumevanju kako su se neandertalci sve ponašali.

---

Ako imate predlog teme, želite da objavimo vest ili želite da pišete za nas javite se putem mejla sveoarheologiji@gmail.com ili redakcija@sveoarheologiji.com