Vinčanske figurine i tzv. vinčansko pismo (izvor slike: onamagazin.com)

Vinčanske figurine i tzv. vinčansko pismo (izvor slike: onamagazin.com)

Interpretacija arheoloških ostataka od ključne je važnosti pri konstruisanju različitih narativa o prošlosti. U najširem smislu arheolozi (ili pseudoarheolozi) formiraju znanja ili izvlače zaključke na osnovu dostupnih materijalnih izvora iz nekog praistorijskog ili istorijskog perioda. Pseudoarheologijom smatraju se narativi čiji kreatori izlaze izvan okvira arheološke naučne zajednice odbijajući prihvaćene stavove. U najpopularniju pseudoarheologiju na Balkanu spadaju tzv. Bosanske piramide i vinčansko pismo.

Zloupotreba arheologije kojom se ostvaruju lične ambicije (poput sticanja publiciteta i novca) ili kolektivne ambicije (poput širenja nacionalističkih propagandi) predstavlja veliki problem za arheologe i opasnost po samu arheološku nauku“ (Fagan 2006).

Pseudoarheologija je u bukvalnom smislu pseudonauka (lažna ili alternativna nauka) koja je sve više zastupljena i čija popularnost raste iz dana u dan. Prilično je izazovno odrediti tačan period u prošlosti kada se akumulirana ‘’znanja’’ dele na nauku i pseudonauku. Jedan od najstarijih pomena pseudonauke potiče iz 1796. godine kada je Džejms Petit Endru pisao o alhemiji. Međutim, u godinama kada je alhemija bila popularna nije postojao koncept konvencionalne nauke i pseudonauke. Pritom, neke discipline poput alhemije koje se danas smatraju pseudonaukom postavile su mnoštvo esencijalnih temelja za razvitak modernih nauka.

Brzo širenje pseudoarheoloških teorija

Istraživači ukazuju na čestu tendenciju naučne javnosti da pseudoarheološke narative ignoriše, s obzirom da nisu utemeljeni odgovarajućom metodologijom. Međutim, problem leži u tome što su pojedine teorije poslednjih decenija postale toliko popularne da je njihovo ignorisanje danas izuzetno kontraproduktivno i štetno po arheologiju. Način na koji je arheologija predstavljena u medijima često šalje pogrešnu sliku javnosti o realnosti arheološke epistemologije i arheoloških praksi što dodatno otežava posao arheologa. Ubrzano razvijanje tehnologije i umreženost sveta doveli su i do lakšeg širenja pseudoarheoloških narativa pružajući autorima platforme za promovisanje ideja. Oni zbog manjka restrikcija pri istraživanju mogu da konstruišu priče tako da deluju i budu prijemčivije široj javnosti od često (ali ne i uvek) rigidnih naučnih narativa ograničenih naučnim metodom.

Pogrešno viđenje arheologije

Za alarmantan broj laika arheologija se svodi isključivo na uzbudljivo istraživanje piramida, izgubljenih civilizacija, kopanje blaga i suočavanje arheologa (romantičnog avanturiste) sa mnoštvom nedaća pri otkrivanju misterija duboke prošlosti. U pitanju je stereotip iz 19. veka i koji nema dodirnih tačaka sa pravom arheologijom. Pseudoarheologija je svojom jednostavnošću (prikrivenom kompleksnošću i dubinom) prilagodljiva entuzijastima različitih profesija i kapaciteta. Opsesija pseudoarheološkim narativima bazira se mnogo više na verovanju nego na konkretnim dokazima. Pseudoarheolozi apriori definišu svoj zaključak, a potom pažljivo prikupljaju isključivo one informacije koje idu u prilog tom zaključku dok se sve ostalo selektivno odbacuje.

„Bosanske piramide“ sve popularnije

Na primeru tzv. Bosanskih piramida Sunca i njihove velike popularnosti poslednjih godina može se primetiti intenzitet u kome mnogi mediji, ali i javne ličnosti svesno ili nesvesno učestvuju u distribuciji pseudoarheologije. Vodeća platforma za promovisanje pseudonauke u našem regionu trenutno je Jutjub, ali gotovo sve društvene mreže su njome prožete. U istraživanju sprovedenom 2019. godine Joakim Algajer sa Univerziteta u Ahenu primetio je da 107 od 200 nasumično izabranih Jutjub video klipova na temu globalnog zagrevanja negiraju naučni konsenzus da je ono antropogeno i upuštaju se u teorije zavere. Čapman univerzitet u Kaliforniji od 2016. sprovodi istraživanje na temu prisutnosti pseudonauke među populacijom i rezultati su pokazali da 57% ispitanika veruje da je napredna visokotehnološka civilizacija nekada upravljala svetom, 41% da su vanzemaljci uticali na stvaranje ljudske civilizacije i 35% da su ti isti vanzemaljci još uvek prisutni među nama.

Pseudoarheolog Semir Osmanagić i Novak Đoković sede na polomljenoj steni

Ključna ličnost u kreaciji i širenju narativa o „Bosanskim piramidama“ je Semir Osmanagić.

Semir osmanagić je pseudoarheolog

Na svom sajtu Semir poseduje biografiju u kojoj piše da je završio studije političkih nauka i ekonomije. Dakle, jedan je u nizu pseudoarheologa bez formalnog arheološkog obrazovanja (koje je zbog delikatnosti profesije od velike važnjosti za uspešno bavljenje istom). Sa stanovišta psihologije jedan od razloga koji ide u prilog sigurnosti i istrajnosti pseudoarheologa poznat je kao Daning-Krugerov efekat. Daning-Krugerov efekat je vrsta kognitivne pristrasnosti pri kojem ljudi sa oskudnim ili nepostojećim sposobnostima u nekoj oblasti precenjuju svoje kvalitete. Još pre narativa o tzv. piramidama Osmanagić je u više navrata iznenadio naučnu javnost svojim neutemeljenim idejama. U svojoj knjizi objavljenoj 2005. godine The World of the Maya ističe da su Maje vanzemaljci poreklom sa Plejada, koje su stekle mnoštvo znanja od svojih predaka sa Atlantide i iz Lemurije. Veliki broj uticajnih političara Bosne i Hercegovine stalo je na Semirovu stranu uprkos apelovanju akademske i naučne zajednice.

Reakcija naučne zajednice

Geolog Stjepan Ćorić sa Univerziteta u Beču opisao je tzv. piramide kao kamene ploče koje nisu ništa više od polomljenih fragmenata sedimenta po imenu breča koji potiče iz 7.000.000 godina starog rečnog korita i koji se posredstvom prirodnih sila izdigao što brdu daje specifičan piramidalni oblik.

Ilustracija tzv. Bosanske piramide (izvor: Viator.com)

Naučnici iz Bosne i Hercegovine takođe su se više puta oglasili. U Tuzli 2006. godine naučno-nastavno veće rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta potpisalo je zaključak koji glasi: Geološkim istraživanjima Visočice kod Visokog ustanovljeno je da je ona izgrađena od klastičnih sedimenata koji se karakterišu slojevitom teksturom. U donjem dijelu stratigrafskog stuba zastupljeni su pješčari, lapori i gline, a u gornjem dijelu konglomerati. Navedeni sedimenti taloženi su u okviru Zeničko-sarajevskog bazena tokom mlađeg miocena. Današnja morfologija Visočice posljedica je djelovanja endodinamičkih i egzodinamičkih procesa u postmiocenskom periodu. Prostijim rečima, naučna je činjenica da ”Bosanske piramide” ne postoje i da je u pitanju samo interesantan geološki fenomen. Ipak, nijedna od navedenih naučnih kritika nije unizila Semirov status avangardnog naučnika koji se bori za opskurnu istinu.  

”Vinčansko pismo” ipak nije pismo

Među obiljem ’’argumenata’’ kojima se autohtonisti služe jedan posebno pravi štetu na račun srpske arheologije. U pitanju je ideja o tzv. vinčanskom pismu koja se bazira na subjektivnoj interpretaciji znakova konstatovanih na keramici vinčanske kulture. Oni se dovode u vezu sa savremenom ćirilicom čime se uspostavlja kontinuitet Slovena na Balkanskom poluostrvu. Što posledično naše područje čini, bezmalo, ’’kolevkom civilizacije’’.

Ideja o tzv. vinčanskom pismu inicijalno se razmatrala u naučnim krugovima međutim zahvaljujuću razvoju C-14 datovanja i uspostavljanju nove praistorijske hronologije ona je u potpunosti napuštena. Osamdesetih godina prošlog veka ideja se ponovo rađa, ali ovog puta u vidu izmišljene tradicije. Prof. dr. Aleksandar Palavestra u naučnom članku Измишљање традиције ”винчанско писмо” ukazuje da na osnovu dosadašnje evidencije možemo zaključiti da vinčansko pismo ne postoji. Činjenica da do sada nisu pronađeni tekstovi, rečenice, pa ni reči kao i da su znaci malobrojni i nesistematični ne ide u prilog ideji o fonetskom pismu. Sa druge strane apstraktnost i geometrizovanost znakova neutrališe ideju o pojmovnom pismu. Dela pseudonaučnika na temu vinčanskog pisma baziraju se na slobodnoj interpretaciji i subjektivnom prepoznavanju slova među obiljem ornamenata, ogrebotina i simbola na vinčanskoj keramici.

Nedostatak obrazovanja šteti nauci

Savremeni olakšani načini komunikacije, medijska gramzivost i tendencija velikog dela javnosti da radije prihvati neutemeljene narative koji se lakše daju shvatiti ili umnogome pogoduju njihovim ličnim pristrasnostima dovode do ekspanzije pseudonauke. Hiperbolisan i romanticiziran narativ o arheologiji čini da se mnoge nekompetentne ličnosti iz drugih profesija (poput politikologa Semira Osmanagića koji se oblači kao stereotipični arheolog Indijana Džouns) zainteresuju za istu što tokom vremena preraste u karijeru. Manjak formalnog arheološkog obrazovanja i nepoznavanje restrikcija i pravila koja se moraju poštovati prilikom formiranja narativa o određenom arheološkom fenomenu rezultiraju u njihovim afinitetima prema pseudonauci koje potom istrajno plasiraju široj javnosti često apsolutno ubeđeni u ispravnost svojih stavova.

Podelite sadržaj na:

1 thought on “Šta imaju zajedničko ”Bosanske piramide” i ”vinčansko pismo”? I jedno i drugo su pseudoarheologija

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »