Vikinzi su svoje konje iz Skandinavije transportovali do drugih delova Evrope za poslednje žrtvovanje konja pre hiljadu godina.

Pre hiljadu godina, postojale su pagansko-hrišćanske trgovačke veze preko kojih su konji snadbevani za poslednje žrtvovanje.

Prema istraživanju Univerziteta u Kardifu, konji su brodovima prelazili Baltičko more na kraju vikinškog doba i žrtvovani su u pogrebnim ritualima.

• Iznenađujuće saznanje: Vikinzi su imali naprednu stomatologiju
• Da li su psi bili žrtvovani u amfiteatru u Viminacijumu?

Studija je objavljena u časopisu Science Advances. Studije o ostacima konja, pronađenih u drevnim grobnicama u Rusiji i Litvaniji, pokazuju da su oni transportovani iz Skandinavije. Konji su transportovani preko širokih trgovinskih mreža koje su povezivale svet Vikinga sa Vizantijskim i Arapskim carstvom.

Hemijske analize potvrdile geografsko poreklo konja

Do sada su istraživači verovali da su žrtvovani konji uvek bili pastuvi lokalnog porekla. Ali ovi rezultati otkrivaju da su konji iz današnje Švedske ili Finske putovali do 1.500 km preko Baltičkog mora. Nalazi, takođe, pokazuju da pol konja nije nužno bio faktor u izboru za žrtvovanje, a genetska analiza je pokazala da je svaka treća kobila.

Naučna tehnika pod nazivom analiza izotopa stroncijuma korišćena je na zubima 74 konja da bi se identifikovalo odakle potiču. Zemljište, voda i biljke upijaju stroncijum iz stena. Dalje, životinje (ili ljudi) kroz ishranu unose stroncijum, čiji zapis nije svuda isti. Stroncijum ostaje zauvek zarobljen u gleđi zubima. To omogućava arheolozima da prate njihova životna putovanja, odnosno geografsko poreklo, vekovima ili milenijumima kasnije.

Žrtvovanje konja bio je vidljiv i simbolični javni obred širom paganske praistorijske Evrope. Praksa žrtovanja konja zadržala se među baltičkim plemenima sve do 14. veka.

Jame za ponudu mogu sadržati više konja, jednog konja ili delove tela konja. Na mnogim baltičkim grobljima konji su sahranjivani odvojeno od ljudi. Naime, postoje brojni primeri sahrana konja prekrivenim kremiranim ljudskim ostacima. Konji mogu biti sahranjeni sa konjskom opremom ili bez nje.

Vodeći autor studije dr Ketrin Frenč rekla je: „Ovo istraživanje razbija prethodne teorije da su pastuvi nabavljeni na lokalnom nivou isključivo odabrani za žrtvovanje. S obzirom na neočekivanu rasprostranjenost kobila, smatramo da je prestiž životinje, koji je dolazio iz daleka, bio važniji faktor zašto su izabrane za ovaj obred“.

Ovi rezultati takođe pružaju dokaz da je kontinuirana interakcija između pagana i njihovih novohrišćanskih suseda održala sprovođenje žrtvovanje konja sve do prelaska pagana u hrišćanstvo.