Slučajno otkriće dogodilo se 2006. godine kod Jagodine kada je pronađen jedan zagonetni predmet – rimski dodekaedar. Rimski dodekaedar je prvi i trenutno jedini primer sa teritorije Srbije.

U Zborniku radova Narodnog muzeja u Beogradu (XXV) objavljen je rad prof. dr Miroslava Vujovića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu koji je posvećen retkom i misterioznom predmetu od bakarne legure iz rimskog perioda.

U radu autor opisuje rimski dodekaedar, potencijalnu namenu i gde su sve pronađeni ovi predmeti. Dodekaedar koji je predmet istraživanja bio je fragmentovan, ali je njegova rekonstrukcija bila moguća zahvaljujući analogijima sa drugim pronađenim artefaktima u Evropi.

Pronađeni dodekaedar je pravilni dvanaestostranični poliedar, čija namena još uvek nije razjašnjena. Stoga predstavlja i jednu od velikih misterija u arheologiji.

Ovaj dodekaedar je jedini primer sa teritorije Srbije i danas se čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini.

Fragmentovani rimski dodekaedar je dospeo u Zavičajnom muzeju u Jagodini tokom 2006. godine. Nažalost, reč je o slučajno otkrivenom, ali i o delimično očuvanom predmetu. Prema rečima pronalazača, predmet je pronađen u blizini starog groblja u selu Deonici, kod Jagodine.

“Ovaj pravilni dvanaestostranični poliedar (Platonovo telo) imao je kružne otvore na petougaonim stranama i ukrase u vidu koncentričnih krugova“, piše u radu.

Interesovanje za dodekaedrima postoji nešto manje od 300 godina kada je članovima 1739. godine učenog Antikvarnog društva u Londonu prikazan prvi poznati primerak. Među istraživačima različitih oblasti (arheologija, matematika, astronomija) postoji naučna rasprava koja je njihova namena mogla biti.

Namena rimskog dodekaedra

Do sada je poznato oko 130 misterioznih dodekaedara. Naravno, nisu svi pronađeni u jednom komadu, neki su bili u delovima.

• Otkriven zagonetni rimski dodekaedar u Belgiji
• 4 arheološke misterije bez odgovora
• Indijana Džons i čuveni Antikitera mehanizam

“Uglavnom su nalaženim u rimskim provincijama u Galiji, Britaniji, Nemačkoj, a samo jedan potiče iz Mađarske. Međutim, u oblasti Mediterana, iz nepoznatih razloga, oni izostaju“, napisao je dr Vujović u radu.

Budući da je najveća koncentracija dodekaedara u zapadnim provincijama Rimskog carstva, to je neke autore navelo da preispitaju njihovo poreklo i da ih dovedu u vezu sa Keltima.

Težina dodekaedara se kreće od 35 do 580 g, a samo je jedan težak neverovatnih 1 kg.

Rimski dodekaedri su uglavnom datovani u period 2. i 3. veka, ali ima i onih iz 4. veka. Pronalaženi su u različitim kontekstima, u vilama, na nekropolama, u okviru vojnih logora, u svetilištima i slično.

Dodekaedri su vekovima interpretirani različito – da predstavljaju svećnjake, merne instrumente (npr. merenje prečnika kovanog novca) ili čak astronomske ili geodetske instrumente, ali i da su služili kao delovi kompleta za igru, ukrasni ili kultni objekti sa simboličnim prikazom univerzuma.

Što se tiče rimskog dodekaedra iz Zavičajnog muzeja u Jagodini to je izuzetno zanimljiv i jedinstven primerak sa teritorije Srbije. Autor dr Vujović je u svom radu istakao koliko je značajan jer “predstavlja najistočniji nalaz tih predmeta s prostorom Rimskog carstva. Njemu je, po tipu, najsličniji primerak iz Bone, kao i onaj koji se još od 1862. godine čuva u Arheološkom muzeju u Zagrebu”.

Naime, taj dodekaedar koji se čuva u Zagrebu nije pronađen u Hrvatskoj, već negde u Austriji.

---

Izvor rada: РИМСКИ ДОДЕКАЕДАР ИЗ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У ЈАГОДИНИ

Korigovan tekst: 22.01.2024.