Drevni ljudi su od ljudskih kostiju pravili alate ili su pretvarali lobanje u čaše za ispijanje pića. Jedan takav primer potiče iz pećine sa Iberijskog poluostrva.

Sahranjivanje u pećinama i manipulacija ljudskim skeletnim ostacima praktikuje se u svim kulturama od Amerike do Azije. U jednoj španskoj pećini nakon sahranjivanja pokojnika, drevni ljudi bi se vraćali kako bi mogli da modifikuju njihove posmrtne ostatke i naprave predmete koji su njima neophodni. Sačekali bi najmanje godinu dana.

Prema novoj studiji, objavljenoj u časopisu PLOS ONE, od ljudskih kostiju, u ovom slučaju od lobanje izrađivane su čaše za piće.

• Arheolozi su otkrili pećinu u kojoj je praktikovana nekromantija
• Fascinantna lobanja dekorisana asfaltom stara 9.000 godina iz pećine Nahal Hemar
• Najveća antička pećinska grobnica u Evropi pronađena kod Valjeva

Istraživanja su sprovedena u pećini Cueva de los Mamoles u južnoj Španiji gde su otkriveni ostaci najmanje 12 ljudi. Pokojnici su bili sahranjeni između 5. i 2. milenijuma pre nove ere.

Ljudske kosti korišćene kao oruđe i za ispijanje pića

Arheolozi su otkrili da su i kosti gornjih ili donjih ekstremiteta modifikovane i čak korišćene kao oruđe.

Tragovi na kostima umrlih (sveži prelomi, modifikacija kanala koštane srži i tragovi struganja) ukazuju da su ljudi namerno sve to odradili kako bi pretvorili ljudske kosti u predmete.

“Ove prakse su dobro ilustrovane pronalaskom jedne lobanjske čaše i dve dugačke kosti koje su korišćene kao oruđe“, piše u radu.

Na čaši od ljudske lobanje uočene su plitke ogrebotine nastale nakon smrti pokojnika. Drevni ljudi su pokušali da očiste kost od zaostalih mekih tkiva, uklonivši i koštanu srž.

Iako je prva pomisao bila da se radi o kanibalizmu, istraživači su objasnili da su tragovi posekotina u skladu sa pokušajima uklanjanja mekog tkiva, a ne klanju.

Međutim, uklanjanje koštane srži, koja je hranljiva, ne isključuje i njeno konzumiranje.

Zašto su ovo radili? To je pitanje na koje istraživači nemaju odgovor u potpunosti. Oni veruju da je ova vrsta „komunikacije“ sa mrtvima pokazivala poštovanje prema precima.

Analize drevne DNK pokazaće da li su postojale porodične veze koje su, možda, uticale na ovakvo ponašanje.