Istraživači sa Univerziteta u Bazelu i Cirihu otkrili su genetski materijal patogena Treponeme pallidum u kostima ljudi koji su umrli u Brazilu pre 2.000 godina. Ovo je do sada najstarije potvrđeno otkriće ovog patogena i dokazuje da su ljudi patili od bolesti srodnih sifilisu, poznatim kao treponematoze, mnogo pre Kolumbovog otkrića Amerike.

Nova otkrića, objavljena u naučnom časopisu Nature, dovode u pitanje prethodne teorije o širenju sifilisa od strane španskih konkvistadora, piše u saopštenju.

Istorija nastanka i širenja zaraznih bolesti je od velikog značaja za globalno zdravlje. Sa savremenim laboratorijskim metodama, istraživači sada mogu da otkriju i najsitnije tragove DNK iz patogena u kostima praistorijskih ljudi. To znači da mogu pratiti kako su se ovi patogeni širili kroz istoriju i njihov evolutivni razvoj.

Međunarodni tim istraživača predvođeni prof. dr Verenom Šuneman sa Univerziteta u Bazelu ispitao je praistorijske kosti četiri osobe koje su umrle pre 2.000 godina u priobalnom regionu Santa Caterina u Brazilu. Kod nekih osoba otkrivene su vidljive patološke promene na praistorijskim kostima koje bi mogle da ukažu na to da pokojnici boluju od bolesti slične sifilisu.

Praistorijska DNK iz kostiju starih preko 2.000 godina

Naučnici su uspeli da izoluju praistorijski genetski materijal ili drevnu DNK koja pripada patogenu sifilisa. Njihova istraživanja pokazala su da se svi istraženi bakterijski genomi mogu pripisati soju Treponema pallidum endemicum – to jest, patogenu koji dovodi do bejela ili endemskog sifilisa.

Treponematoze su grupa zaraznih bolesti, među kojima je najpoznatija polno prenosiva bolest, venerični sifilis. Venerični sifilis se prenosi seksualnim putem, dok se bejel širi kontaktom sa zaraženom kožom i danas se javlja samo u veoma sušnim regionima Afrike i Azije.

„Naša studija je uspela da pokaže da je endemski sifilis već bio prisutan u vlažnim zonama Brazila pre oko 2.000 godina“, rekla je Šuneman. Ovo istraživanje je pokazalo da su se drevni ljudi zarazili endemskim sifilisom, preko kontakta sa kožom, i to više od 1.000 godina pre dolaska Kolumba u Novi svet.

Da li je Kolumbo doneo venerični sifilis iz Starog u Novi svet ili obrnuto?

Među brojnim stručnjacima i istoričarima medicine i danas se vode intenzivne rasprave o tome da li su mornari i vojnici Kristifora Kolumba preneli polno prenosivi sifilis iz Novog sveta u Stari po povratku 1492. godine. Bolest se brzo širila od kraja 15. veka pa nadalje, posebno u lučkim gradovima.

„Činjenica da nalazi predstavljaju endemski tip bolesti treponeme, a ne polno prenosivi sifilis, ostavlja poreklo polno prenosivog sifilisa još uvek nerazjašnjenim“, kaže Kertu Majander, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Bazelu i jedan od vodećih autora studije.

Međutim, autori smatraju da postoji mnogo toga što ukazuje da su treponematoze već bile rasprostranjene u Evropi pre Kolumbovog vremena.

Više o tome:

• Sifilis je možda bio prisutan u Evropi pre 15. veka
• Otkriven najstariji slučaj sifilisa u Americi

„Pošto nismo pronašli nijedan polno prenosiv sifilis u Južnoj Americi, čini se da je teorija da je Kolumbo doneo sifilis u Evropu malo verovatnija“, slaže se Šuneman. Ranija otkrića njene istraživačke grupe, na primer u Finskoj i Poljskoj, ukazuju da su neki oblici treponematoze već postojali i u Evropi.

Naučnici su uspeli da saznaju kada su nastale bakterije porodice Treponeme pallidum. Njihova istraživanja pokazuju da su se ovi patogeni pojavili u nekom trenutku između 12.000 i 550. godine pre nove ere. Stoga se istorija ovih patogena proteže mnogo dalje nego što se ranije pretpostavljalo.