Arheolozi i hemičari otkrili su najstarije hemijske tragove fermentisanih alkoholnih pića u severoistočnoj Poljskoj.

Analize ostataka sa keramičkih posuda starih oko 4.500 godina pokazale su da su zajednice povezane sa kulturom zvonastih pehara konzumirale napitke nalik pivu ili složenijim fermentisanim mešavinama poznatim kao „nordijski grog“. Otkriće baca novo svetlo na rituale, kontakte i svakodnevni život kasnoneolitskih i ranobronzanodopskih zajednica u ovom delu Evrope.

Tragovi alkohola u drevnim posudama

Istraživači sa Univerziteta u Varšavi i sa Univerziteta tehnologija u Lođu analizirali su fragmente 13 keramičkih posuda pronađenih na lokalitetima Supraśl i Skrzeszew u Poljskoj. Posude su povezane sa kulturom zvonastih pehara (2.800-1.800 g.pne), poznatom po karakterističnim posudama u obliku obrnutog zvona i složenim pogrebnim ritualima.

Uz pomoć gasne hromatografije i masene spektrometrije naučnici su identifikovali organske ostatke biljnog i životinjskog porekla, kao i supstance povezane sa procesom fermentacije. Među njima su otkriveni mlečna i sirćetna kiselina, ali i jedinjenja povezana sa aktivnošću kvasaca i bakterija.

Rezultati pokazuju da je najmanje devet posuda nekada sadržalo fermentisana alkoholna pića nalik pivu ili kompleksnijim mešavinama poput takozvanog nordijskog groga.

Šta je zapravo „nordijski grog“?

Nordijski grog predstavlja drevno fermentisano piće poznato iz praistorijskih nalaza severne Evrope. Smatra se da je moglo sadržati kombinaciju žitarica, voća, meda i različitih biljaka ili začina.

• Da li je alkohol pomogao nastanku složenih društava?
• Prvo pivo je napravljeno pre 13.000 godina
• Prva zdravica alkoholom bila je pre više od 5.000 godina?

U analiziranim posudama pronađeni su biomarkeri povezani sa preradom žitarica, uključujući azelainsku kiselinu i biljne sterole, što ukazuje na moguću upotrebu pšenice ili ječma. Istovremeno, tragovi smola i biljnih komponenti sugerišu da su napici možda aromatizovani ili konzervisani dodatnim sastojcima.

Alkohol i mreže kontakata u praistoriji

Posebno zanimljivo jeste to što najstariji sigurni dokazi o uzgoju žitarica u regionu Podlasja potiču iz kasnijeg perioda. Zbog toga istraživači pretpostavljaju da su sirovine za proizvodnju alkohola možda dopremane iz drugih oblasti gde je poljoprivreda već bila razvijena, poput Kujavije i Helmnenske oblasti.

Ovakvi nalazi ukazuju na postojanje mreža razmene i kontakata između udaljenih zajednica tokom trećeg milenijuma pre nove ere.

Ritualna upotreba alkohola

Nalazi su povezani pre svega sa ritualnim i pogrebnim kontekstima, a ne sa svakodnevnom upotrebom u naseljima. Zbog toga istraživači smatraju da su alkoholna pića imala važnu društvenu i ceremonijalnu ulogu među zajednicama kulture zvonastih pehara.

Slični organski tragovi pronađeni su i na posudi iz kasnijeg perioda, što sugeriše da se tradicija konzumiranja fermentisanih napitaka nastavila i tokom ranog bronzanog doba.

Iako su slični nalazi ranije beleženi u zapadnoj i centralnoj Evropi, severoistočna Poljska do sada nije pružala jasne dokaze o proizvodnji ili konzumaciji alkohola u praistoriji. Novo istraživanje predstavlja prvi direktni hemijski dokaz da su zajednice ovog regiona već u drugoj polovini trećeg milenijuma pre nove ere koristile fermentisana pića u ritualnim praksama. Studija je objavljena u časopisu Archaeometry.