Tokom arheoloških istraživanja na Kosančićevom vencu pronađen je jedan grob koji se posebno izdvajao. U njemu je bio sahranjen ratnik pre 300 godina čije su kosti pokazale više rana nastalih u trenutku smrti.

Jedan skelet pronađen ispod nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu izdvojio se među svim ostalim. Na njegovim kostima bioantropolozi su zabeležili čak 13 povreda nastalih oštrim oružjem, a analiza je pokazala da je ovaj muškarac najverovatnije stradao u bliskoj borbi tokomaustrijsko-turskih ratova krajem 17. ili početkom 18. veka. Rezultati analize skeleta Đukić i saradnika objavljeni su u zborniku radova Bioarheologija na Balkanu.

Arheološko nalazište ispod nekadašnje Narodne biblioteke

Arheološka iskopavanja na prostoru nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu sprovedena su u više navrata. Tom prilikom istraženo je ukupno 15 grobova. Pored njih, pronađene su i brojne razbacane ljudske kosti, vojna oprema i novac iz vremena čestih sukoba za Beograd.

• Otkriće sa Viminacijuma: Tragična smrt rimskog vojnika na granici Carstva
• Mračna istorija Beograda – svedočanstva o smrtnoj kazni u 17. veku
• Smrt vojnika tokom odbrane granice na Dunavu: Srednjovekovne sahrane na Lepenskom viru

Arheolozi smatraju da su kasnije građevinske aktivnosti, naročito izgradnja bastiona i fortifikacija tokom prve polovine 18. veka, kao i urbanizacija u 19. veku, poremetile prvobitni raspored mnogih grobova.

Na osnovu arheoloških nalaza, sahrane se datuju u period između 1688. i 1717. godine, kada je Beograd više puta bio poprište žestokih austrijsko-turskih ratova.

Skelet koji je privukao posebnu pažnju

Bioantropološku analizu skeletnog materijala obavili su stručnjaci Centra za biologiju kostiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Među svim pronađenim skeletima posebno se izdvojio grob broj 11.

Reč je o muškarcu starom oko 61 godinu, visokom približno 170 centimetara. Iako su njegove kosti bile fragmentovane i lošije očuvane, na njima su jasno uočeni tragovi izuzetno nasilne smrti.

Na lobanji i kostima tela registrovano je ukupno 13 povreda nastalih oštrim sečivom, najverovatnije mačem ili sabljom. Nijedna od njih nije pokazivala znake zarastanja, što znači da su zadobijene neposredno pre smrti ili u trenutku smrti.

Poslednja borba

Položaj i karakter povreda ukazuju da je muškarac učestvovao u bliskoj borbi prsa u prsa, kakva je bila uobičajena tokom ratovanja krajem 17. i početkom 18. veka.

Najteža povreda nalazila se u predelu desnog kuka, u neposrednoj blizini femoralne arterije i vene – najvećih krvnih sudova noge. Povreda tog područja i danas se smatra jednom od najopasnijih u ratnoj hirurgiji, jer može dovesti do masivnog krvarenja.

Autori istraživanja smatraju da je upravo ova rana najverovatnije bila smrtonosna. Bez mogućnosti zaustavljanja krvarenja, čovek bi mogao da izgubi život za svega nekoliko minuta.