Pre oko 1700 godina izliven je tečni gips preko bogate rimske porodice. Nije jasno zašto je ova pogrebna praksa praktikovana.

Uz pomoć 3D skeniranja arheolozi u Jorku su mogli da zavire ispod gipsane čaure u kojoj je bila sahranjena bogata rimska porodica. Preko njihovih tela bio je izliven tečni gips, piše u izjavi.

Drugačija pogrebna praksa kod Rimljana

Gips se koristio u retkim prilikama kod ljudi iz rimskog perioda. Ovo je prvi put da su arheolozi uz pomoć najsavremenije tehnologije mogli da prouče kako je jedna porodica bila polivena tečnim gipsom. U sarkofagu su bili sahranjeni i odrasli i deca.

• Tela ljudi iz Herkulanuma nisu bila dobro očuvana kada je eksplodirao Vezuv
• Grob bogate žene sa nekropole Naisa u Jagodin Mali

Moderne tehnologije pomažu arheolozima da prouče neobične prakse sahranjivanja iz davnih vremena.

Nakon postavljanja pokojnika u olovne ili kamene sarkofage, njihova tela bi bivala prelivena tečnim gipsom, koji bi se potom skamenio i tako bi pravio zaštitni sloj, odnosno odlivci pokojnika. Potom bi sarkofazi bili zakopani u zemlju.

Većina sadržaja bi u sarkofagu vremenom propala zbog šupljina koje se stvaraju nakon što se gips skameni. Ono što ostane jesu gipsani odlivci sa šupljinama, poput onih kod žrtava u Pompeji.

Pročitaj ovo: Jedna osoba u Pompeji je bila mumificirana i bogato sahranjena

Koji je tačan razlog ovakvoj intrigantnoj praksi, arheolozi ne razumeju u potpunosti.

U gipsu se sačuvao i otisak pokrova, odeće i obuće. Odnosno oni organski materijali koji se retko očuvaju u rimskim grobovima.

Praksa rezervisana samo za bogate

Iako arheolozi nisu sigurni zašto je ovakav vid pogrebne prakse izabran, smatraju da je bio povezan samo sa ljudima visokog statusa.

Tragovi aromatičnih smola sa Mediterana i Arabije pronađeni ranije u tri sahrane od gipsa u Jorku ukazuju na upotrebu skupih i egzotičnih supstanci, koja je dostupna samo bogatima.

Rimske sahrane sa izlivanjem gipsa, različitih tipova, zabeležene su i u drugim delovima Evrope i u severnoj Afici. Međutim, najviše su uočljive u današnjoj Britaniji. Primećeno je 45 takvih načina sahranjivanja od kasnog 19. veka do danas.

Šta su istraživači otkrili?

3D skeniranje je omogućilo arheolozima da vide kako su pokojnici bili pripremljeni za sahranu, pre polivanja tečnim gipsom. Sva tri tela su bila umotana odećom od glave do pete. Jasno su vidljivi sitni detalji poput trake koja se koristi za vezivanje pogrebnog pokrova preko glave jednog od odraslih i trake od tkanine koje se koristila za umotavanje bebe.

„3D slike nam omogućavaju da budemo svedoci potresne porodične tragedije skoro 2000 godina nakon što se dogodila, podsećajući nas ne samo na krhkost život u antici, ali i brigu uloženu u sahranjivanje ove grupe ljudi”, rekao je glavni istraživač prof. Maurin Kerol.