03/12/2022

Dokaz raspeća u rimskom periodu (Albino Archaeology)

Ovo zanimljivo arheološko otkriće iz rimskog perioda je napravljeno 2017. godine tokom zaštitnih iskopavanja. Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu British Archaeology od strane Saveta za britansku arheologiju. Reč je o, izuzetno, retkom dokazu koje direktno ukazuje na raspeće mladog muškarca.

Arheolozi su pronašli sahranu čoveka u drvenoj konstrukciji,  starosti između 25 i 35 godina, na malom groblju u blizini rimskog naselja Fenstanton.

Kroz njegovu desnu petnu kost (calcaneum) prodirao je gvozdeni ekser u horizontalnom položaju, za šta istraživači veruju da je u skladu sa praksom raspeća.

Gvozdeni ekser u desnoj petnoj kosti (izvor: Albion Archaeology)

U tom slučaju bi mu stopala bila prikovana za stranice uspravne grede od drveta.

Arheološki dokaz raspeća

Tokom rimskog perioda, raspeće je bilo jeziv javni spektakl korišćen za kažnjavanje robova, pirata i državnih neprijatelja. Praksa je prvobitno bila rezervisana za robove da daju primer, ali je kasnije proširena i na građane nižih klasa.

Veoma malo arheoloških primera je dokumentovano širom rimskog sveta, ali najnovije otkriće daje jedan od prvih slučajeva fizičkih dokaza koji pokazuju da se ta praksa odvijala u Velikoj Britaniji.

Ostaci skeleta su radiokarbonski datovani između 130. i 360. godine naše ere, a antropološka analiza ukazala je na to da su njegovi gležnjevi možda bili okovani.

Ljudski skeletni ostaci muškarca (izvor: Albion Archaeology)

Ekser nije konstantovan dok se konzervacija nije obavila van lokaliteta. Korin Duhig, arheolog sa Univerziteta u Kembridžu, koja je ispitivala ljudske ostatke, utvrdila je da je raspeće jedino moguće objašnjenje. Znaci kaznenih povreda i imobilizacije pre i oko vremena smrti sugerišu da je žrtva možda bila rob.

Dejvid Ingam, arheolog koji je vodio iskopavanja, rekao je: „Razmere materijalnih ostataka na tom mestu ukazuju na ranije nepoznato rimsko selo pored puta. Drugi nalazi uključuju neobične dokaze za industrijsku preradu kostiju goveda, možda za kozmetiku i sapun; emajliran broš konja i jahač od legure bakra i drugi predmeti od legure bakra sugerišu da je u blizini možda bio hram ili svetilište; i retka sahrana „bustum“, gde su lomača i ljudski ostaci zajedno sahranjeni na mestu spaljivanja.”

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »