Ovo zanimljivo arheološko otkriće iz rimskog perioda je napravljeno 2017. godine tokom zaštitnih istraživanja, a rezultati su tek nedavno objavljeni u najnovijem izdanju časopisa British Archaeology od strane Saveta za britansku arheologiju. Reč je o, izuzetno, retkom dokazu koje direktno ukazuje na raspeće mladog muškarca.

Arheolozi su pronašli sahranu čoveka u drvenoj konstrukciji,  starosti između 25 i 35 godina, na malom groblju u blizini rimskog naselja Fenstanton.

Kroz njegovu desnu petnu kost (calcaneum) prodirao je gvozdeni ekser u horizontalnom položaju, za šta istraživači veruju da je u skladu sa praksom raspeća. U tom slučaju bi mu stopala bila prikovana za stranice uspravne grede od drveta.

Gvozdeni ekser u desnoj petnoj kosti
Arheološki dokaz raspeća

Tokom rimskog perioda, raspeće je bilo jeziv javni spektakl korišćen za kažnjavanje robova, pirata i državnih neprijatelja. Praksa je prvobitno bila rezervisana za robove da daju primer, ali je kasnije proširena i na građane nižih klasa.

Veoma malo arheoloških primera je dokumentovano širom rimskog sveta, ali najnovije otkriće daje jedan od prvih slučajeva fizičkih dokaza koji pokazuju da se ta praksa odvijala u Velikoj Britaniji.

Ostaci skeleta su radiokarbonski datovani između 130. i 360. godine naše ere, a antropološka analiza ukazala je na to da su njegovi gležnjevi možda bili okovani.

Ljudski skeletni ostaci muškarca

Ekser nije konstantovan dok se konzervacija nije izvršila van lokaliteta. Korin Duhig, arheolog sa Univerziteta u Kembridžu, koja je ispitivala ljudske ostatke, utvrdila je da je raspeće jedino moguće objašnjenje. Znaci kaznenih povreda i imobilizacije pre i oko vremena smrti sugerišu da je žrtva možda bila rob.

Dejvid Ingam, arheolog koji je vodio iskopavanja, rekao je: „Razmere materijalnih ostataka na tom mestu ukazuju na ranije nepoznato rimsko selo pored puta. Drugi nalazi uključuju neobične dokaze za industrijsku preradu kostiju goveda, možda za kozmetiku i sapun; emajliran broš konja i jahač od legure bakra i drugi predmeti od legure bakra sugerišu da je u blizini možda bio hram ili svetilište; i retka sahrana „bustum“, gde su lomača i ljudski ostaci zajedno sahranjeni na mestu spaljivanja.”

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »