Nakon više meseci arheoloških istraživanja u parku kod Skupštine arheolozi su naišli na dugoočekivanu rimsku nekropolu.

Arheološka istraživanja u parku pored Doma Narodne Skupštine, u Vlajkovićevoj ulici, traju već skoro tri meseca. Do kraja ovog meseca ili početka jula očekuju se završetak radova.

Arheolozi su do sada istražili ostatke građevina iz međuratnog perioda koje su stradale u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Takođe su otkrili i ostatke Beogradskog naselja iz 17-18. veka, a koje se u to doba zvalo Ejnehenova mahala, po čuvenoj džamiji uz koju je podignuto.

Kako se to inače događa u arheologiji najzanimljivija otkrića se pojavljuju na kraju arheoloških istraživanja.

Otkriće rimske nekropole

Još na samom početku prvi smo izvestili o arheološkim istraživanjima kod Skupštine. Tada nam je rukovodilac istraživanja Milorad Ignjatović, kustos Muzeja grada Beograda, objasnio da su na više lokacija u blizini ovog nalazišta pronalaženi delovi jugoistočne nekropole Singidunuma. Iz tog razloga je bilo i očekivano pronaći rimske grobove na novom nalazištu.

„Pre petnaestak dana očekivanja su nam se i obistinila! Rimski grobovi počeli su da izranjaju ispod slojeva iz osmanskog perioda”, rekao je Ignjatović za portal.

„Za sada smo otkrili 14 rimskih grobnica iz 3. i 4. veka”

U ovom periodu su postojale grobnice različitih konstrukcija i dimenzija. Njihov izgled je zavisio od toga ko se u njima sahranjuje.

“Otkrivene su grobnice različitih oblika. Dve grobnice su pravougaone osnove sa lučnim svodovima ozidane opekom, dok su dve takođe izrađene od opeka koje su slagane u formu kovčega.”

“Otkrili smo i četiri kamena sarkofaga, koji se smatraju najluksuznijim načinom sahranjivanja u rimsko doba.”

“Takođe, pronašli smo ostatke dva pokojnika koji su bili položeni u jednostavne grobne rake bez priloga. Prema položaju ruku, koje su bile prekrštene na grudima i orijentaciji, možemo zaključiti da su bili pripadnici hrišćanske veroispovesti“, objasnio je arheolog.

Nažalost, grobnice su opljačkane

Poznato je da su u antičkom i u kasnijem periodu mnoge rimske grobnice bile opljačkane, zbog bogatih priloga. Takav slučaj je zadesio i naše arheologe.

“Nažalost sve grobnice koje smo do sada istražili su opljačkane u ranijim periodima. Međutim, pored rasturenih ljudskih ostataka u njima je ostao i pokoji grobni prilog, novčić ili delovi nakita. Na osnovu njih pouzdano možemo reći da je ovaj deo nekropole upotrebljavan od sredine 3. do kraja 4. veka. U jednom od sarkofaga otkrili smo delove zlatne ogrlice sa poludragim kamenom zelene boje (smaragd) i veoma dobro očuvanu ukosnicu od stakla koja je do sada jedinstven nalaz u Zbirci za antiku Muzeja grada Beograda”, rekao je arheolog Ignjatović.

“Najinteresantnija je grobnica sazidana od velikih kamenih ploča za čiju gradnju su upotrebljeni i delovi starijih nadgrobnih stela sa zavetnim natpisima na latinskom jeziku. Na jednoj od tih stela početni deo natpisa nedostaje tako da ne znamo ime pokojnika ali se u nastavku jasno može raščitati da je pokojnik odslužio vojni rok u trajanju od 30 godina i da je preminuo sa 46 godina. Spomen je podigla Klaudija (žena ili ćerka) Sabinusa koja je naglasila da zavet postavlja svojevoljno svom veoma religioznom mužu.”

Neočekivano otkriće – rimski vodovod

Iako je otkriće rimskih grobnica bilo, velikim delom, očekivano, znatno veće iznenađenje za arheologe bilo je otkriće dela rimskog vodovoda. Istraženi deo rimskog vodovoda ima dužinu od preko 70 metara, a bio je u funkciji tokom 2. i 3. veka.

“Snabdevanje gradova pijaćom vodom je bilo ključno za razvoj i opstanak rimskih gradova. Najprostije rečeno, to je najveće civilizacijsko dostignuće tog doba.”

“Na osnovu dosadašnjih otkrivenih vodovoda može se zaključiti da je Singidunum snabdevan vodom sa izvorišta kod današnjeg Mokroluškog potoka. Čista, pijaća voda je složenim sistemom cevi i kaptaža dovođena do gradskih česmi gde su je mogli koristiti svi žitelji grada i do gradskih vila. Međutim, voda za piće se nije bacala, odnosno od česmi je manjim akveduktima odvođena do javnih gradskih kupatila i lanterni. Takođe je služila i za pokretanje mlinova za mlevenje žita i drugih poluindustrijskih postrojenja”, rekao je Milorad.

“Deo vodovoda koji smo otkrili predstavlja jedan od sekundarnih vodova. Najverovatnije je vodom napajao rudnik kamena koji se nalazio podno današnjeg Tašmajdana. Odatle je već u rimsko doba eksploatisan kamen za izgradnju utvrđenja i delova civilnog naselja.”

Šta nakon arheoloških istraživanja?

Kada arheolozi završe iskopavanja u ovom delu grada, na istom mestu, biće izgrađena podzemna garaža. Da li je to zaista tako i da li bi trebalo garaža da bude ovde izgrađena? Ukoliko se garaža izgradi, sve što je otkriveno na lokalitetu, a ne može da se lako ili uopšte fizički izmesti, biće uništeno.

Iako su arheolozi na početku iskopavanja obavili neophodna snimanja terena kako bi saznali šta ih očekuje ispod zemlje, nisu se nadali rimskom vodovodu, kao ni zidanim grobnicama.

U tom slučaju, šta će se dogoditi sa nepokretnim kulturnim dobrom? Da li će vodovod i grobnice biti zatrpane, podignute ili ostavljene za građane da vide na čemu hodaju?

“Za njihovu sudbinu nadležan je Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu. Uslovi koje je zavod propisao pre izgradnje garaže su da arheološko nasleđe koje bude otkriveno tokom istraživanja, treba da poveća spomeničko nasleđe čitavog prostora na kome se pored Doma Narodne skupštine nalazi i zgrada Agrarne banke i zadužbina Đoke Vlajkovića”, odgovorio je Ignjatović.

 “Na tu odluku ćemo još malo sačekati, a jedno od rešenja je da se ostaci prezentuju u okviru arheološkog parka, koji bi bio prvi takve vrste na prostoru Beograda.”

Inače, u svetu je praksa da se ovakav tip kulturnog nasleđa maksimalno zaštiti i prezentuje javnosti. Odnosno, da se ostaci sačuvaju onako kako su pronađeni, a po potrebi konzerviraju, i time će biti svakodnevno dostupni građanima i turistima.

Nadamo se da će se to desiti i sa ovim nalazištem.