Još jedan lokalitet u nizu devastiran je u Bosni u Hercegovini. Reč je o ranohrišćanskoj crkvi na lokalitetu Crkvina u mestu Vinica. Ovakvih slučajeva ima sve više i nekoliko puta mesečno smo svedoci nelegalnih iskopavanja od strane divljih kopača ili desvastiranja arheoloških lokaliteta zbog građevinskih radova.

U prepisci sa Stipanom Dilberom, kustosom Franjevačkog muzeja u Tomislavgradu, koji je izašao na teren da izvidi situaciju, saznali smo o čemu se radi.

„U ovom slučaju se radi o devastiranju ranohrišćanske crkve na lokalitetu Crkvina u mestu Vinica u opštini Tomislavgrad. Naime, nekolicina ljudi iz mesta, je na osnovu nekakvih priča i legendi koje se vežu za taj prostor, odlučila s bagerom pronaći neki njima znani grob sa blagom. Nakon toga su krenuli kopati s bagerom i pronašli nekoliko grobova koje su i devastirali. Osim grobova devastirali su i arheološke slojeve i zidove crkve.“

Arheološko nalazište je dosta uništeno

On dalje ističe da su posledice devastacije ogromne, jer je veliki deo lokaliteta nepovratno uništen. Za kopanje je korišćena teška mehanizacija – bager, jer divlji kopači su imali samo jedan cilj, da dođu do “blaga”.

„Na nekoliko mesta po terenu su iskopali ogromne rupe i na taj način devastirali arheološke slojeve. Po površini su se videle razbacane ljudske kosti, arheološki materijal, razbacano kamenje… jednostavno užas“, objašnjava Stipan Dilber.

Budući da su devastiranja arheološki lokaliteta postala svakodnevnica u Bosni i Hercegovini, to najbolje možete videti i na nekoliko primera koje smo uspeli ispratiti:

• Zašto je uništen arheološki lokalitet Crkvina u Trijebnju? Potraga za blagom?
• Stećci u Šadićima su oštećeni, ali će biti sprovedena zaštitna arheološka istraživanja

„Nažalost, ovo je postao običaj. Mi bukvalno svake nedelje čitamo kako je stradao jedan arheološki lokalitet u BiH. No, još veća tragedija je što niko za to ne odgovara i ne bude kažnjen. Najveći devastatori kulturno-istorijske baštine u BiH su lokalne zajednice koje bi trebale biti prve u zaštiti i brizi za baštinu na svom području. Zbog takve situacije dosta lokaliteta se uništava jer se ne sprovode zaštitna arheološka istraživanja pre građevinskih radova ili se izdaju građevinske dozvole na arheološkim lokalitetima“, ističe kustos.

Takođe, Stipan kaže da veliki problem prave divlji kopači ili detektoraši. „Praktično je svaka gradina i većina drugih arheoloških lokaliteta u BiH stradala od pohoda tih samoprozvanih istraživača.“

Uništavanje arheoloških nalazišta može se sprečiti

Nažalost, na ova dešavanja nisu imune ni komšijske države poput Crne Gore i Srbije koje se, takođe, podjednako bore sa uništavanjem kulturnog nasleđa. Jedini način da se ovo zaustavi jeste uređen državni sistem.

„Sa ovim se najbolje može boriti pomoću uređenog sistema za zaštitu kulturne baštine, jačom zakonskom regulativom i velikim kaznama za počinitelje. No nažalost, to nije slučaj u BiH. Kompleksno političko uređenje države samo se projicira na sve segmente društva pa tako i na kulturnu baštinu. Zastareli zakoni, nejasne nadležnosti, sporost i tromost svih institucija koje vode brigu o zaštiti kulturno-povijesne baštine stvorili su trenutnu situaciju u kojoj je devastiranje kulturne baštine postala svakodnevnica. Takođe, jedan od načina kako se može boriti protiv devastiranja i nelegalnih istraživanja je kroz obrazovne institucije“, kaže razočarano Dilber.

Dalje se nadovezuje da bi po njemu u nastavnim programima lokalna kulturno-istorijska baština trebala biti više zastupljena, budući da nije nikako. „Naša deca znaju nabrojati sve careve kineske dinastije Ming, a nemaju pojma tko su bili Testim i Verzo kod Delmata.“ 

U Bosni i Hercegovini nedostaju sredstava za arheološka istraživanja

Dodatni nedostatak u Bosni i Hercegovini predstavlja manjak sredstava za sistematska arheološka istraživanja, odnosno za zaštitna arheološka istraživanja. Naime, ni na ovom lokalitetu, gde se nalazi ranohrišćanska crkva i nekropola, neće doći do zaštitnih istraživanja.

• Nelegalna iskopavanja i trgovina arheološkim artefaktima u Srbiji

„Da bi se organizirala istraživanja, potrebna su i određena sredstva. Nažalost, to će morati pričekati neka druga sretnija vremena, jer smo svesni da se u BiH za bilo kakva istraživanja izdvajaju minorna sredstva. Za sada je plan da se pre zime ova počinjena šteta pokuša najbolje moguće sanirati tako što će se dokumentovati vidljive konstrukcije i slojevi, i pokušati utvrditi koliko je grobova uništeno. Zatim ćemo prikupiti sav arheološki materijal koji je izleteo iz slojeva i na kraju ćemo sve to pažljivo zatrpati“, zaključuje kustos Franjevačkog muzeja.

Nadam se da će barem opština na ovo da odreaguje poztivno i da izdvoji neophodna sredstva za arheološka istraživanja i antropološke analize.