Nova studja otkriva da je trovanje bakterijama iz vode i hrane, ali i direktnim kontaktom kao što je ljubljenje, predstavljalo smrtonosnu pretnju ljudima tokom kamenog doba.

Bolesti koje su u prošlosti bile fatalne danas se preventivno sprečavaju vakcinacijom ili se leče antibioticima i probioticima. Međutim, pre više milenijuma, u kamenom dobu, to nije bio slučaj. Iako su praistorijski ljudi koristili razlčito lekovito bilje, mnoge bakterije su bile uzročnici za njihovu ranu smrt.

Opšte je poznato da sa prelaskom jednog načina života, kao što je prelazak sa lova i sakupljanja na poljoprivredni-sedentarni način života, imao negativne posledice na stanovništo zbog širenja raznih bolesti.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Scientific Reports, naučnici raspravljaju o tome kako ljudi u kamenom dobu u Skandinaviji umirali i da je to bilo povezano sa bakterijskim infekcijama.

Istraživanje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Stokholmu i Švedskog muzeja prirodne istorije.

Analize su sprovedena na skeletnim ostacima 38 osoba iz mezolita i neolita, a pronađeni su Norveškoj i Švedskoj. Njihovi skeleti datuju se od pre 9.500 do 4.500 godina i analizirani su na prisustvo mikroba.

• Drevna DNK otkriva poreklo multiple skleroze
• Prvi poznati slučaj – Neandertalci bili zaraženi tuberkulozom pre 35.000 godina
• Sifilis je možda bio prisutan u Evropi pre 15. veka

„Znamo kada su se ljudi u Skandinaviji okrenuli poljoprivredi, ali još uvek ne znamo kako je ova promena u načinu života uticala na opšte zdravlje“, kaže Helena Malmstrom sa Programa za evoluciju ljudi na Univerzitetu u Upsali.

Više uočenih bakterija kod praistorijskih ljudi

Studija je identifikovala 660 mikrobnih vrsta u metagenomskom skupu podataka od 38 uzoraka koji su uključivali neke potencijalno patogene bakterijske vrste.

Kod lovaca-sakupljača iz mezolita skrining je otkrio bakteriju Neisseria meningitidis, za koju se zna da izaziva meningokoknu bolest sa visokom stopom smrtnosti. Neisseria meningitidis se može preneti putem pljuvačke i povremeno kroz bliski, produženi opšti kontakt kao što je ljubljenje zaražene osobe.

Studija je takođe pronašla bakteriju N. gonorrhoeae, koja izaziva polno prenosivu infekciju gonoreju, i bakteriju Yersinia pestis koja izaziva kugu. Što predstavlja jedan od najranijih dokumentovanih slučajeva Y. pestis.

Dve osobe su bile zaražene bakterijom Salmonella enterica. To je verovatno i bio uzrok njihove smrti.

„Što je više ljudi bilo u interakciji, to je bilo više mogućnosti da se zaraze jedni druge“ , rekao je Andreas Goterstrom. „Infekcije koje su se širile hranom bile su zastupljenije.“