Arheolozi su iskopali više od 1000 žrtava kuge iz 15. i 17. veka u južnoj Nemačkoj. Oni smatraju da je ovo sigurno najveća masovna grobnica ikada iskopana u Evropi.

U osam jama pronđeni su skeletni ostaci žrtava kuge tokom građevinskih radova u gradu Nirnbergu. Arheolozi iz privatne arheološke firme In Terra Vitas su sproveli zaštitna istraživanja.

Prema njima ovo je otkriće od ogromnog značaja za region i za nauku.

Arheolozi su takođe pronašli ostatke grnčarije i srebrne novčiće u dve od tri jame. Radiokarbonsko datiranje otkrilo je da se grnčarija poklapa sa epidemijama kuge koje su se dogodile između 1622. i 1634. godine. Novčići potiču iz 1619. godine, naveli su arheolozi.

Crna smrt je bila pandemija bubonske kuge koju je izazvala bakterija Yersinia pestis i koju su širile buve. Simptomi kuge uključuju groznicu u rasponu od 38 do 41 °C. Nju prate glavobolje, bolovi u zglobovima, mučnina, povraćanje i sveukupni osećaj nelagodnosti. Što dovodi do stope smrti od približno 80%, ukoliko se ne leči.

Žrtve kuge koja je izbila Nirnbergu

Jame sadrže posmrtne ostatke odraslih, dece i beba, koji su verovatno masovno umrli zbog izbijanja Crne smrti u Nirnbergu između 1533. i 1634. godine. U 16. i 17. veka tokom epidemije kuge lokalne vlasti su pribegavale sahranjivanju žrtava u jamama u blizini ili pored crkava.

Florijan Melcer iz In Terra Vitas je rekao: „Skeleti su u veoma dobrom stanju za ispitivanje uprkos razaranju koje je se dogodilo bombardovanje tokom II svetskog rata“.

• Naučnici su otkrili potencijalno mesto porekla Crne smrti ili kuge analizom DNK iz zuba
• Najstariji poznati soj kuge pronađen je kod čoveka pre 5.000 godina

Antropološka analiza na skeletnim ostacima daće brojne informacije o pokojnicima.

Na nekim skeletima nalazi se zelena boja. Oni su bili obojeni zelenom bojom zbog naslaga iz metaloprerađivačkih postrojenja koja su tu bila izgrađena u blizini i iznad grobova.

Iako su arheolozi izbrojali i uklonili do 1.000 tela iz zemlje, oni očekuju da će ovaj broj premašiti 1.500 u narednim nedeljama.

Ako se to dogodi, nalazište u Nirnbergu bi moglo postati najveća naučno iskopana masovna grobnica u Evropi.