Odela od žada su možda najraskošnija vrsta sahrane u ljudskoj istoriji. U dinastiji Han besmrtna pogrebna odela od žada korišćena su za preminule careve i pripadnike vladajuće klase.

Drevni Kinezi su verovali da će ih odelo od žada zaštititi u smrti i obezbediti im besmrtnost. Pogrebno odelo ujedno je naglašavalo moć i bogatstvo pokojnika.

Odela za sahranu su ručno izrađena od hiljadu plemenitih kamenih pločica od žada povezanih zlatnim ili srebrnim koncem.

Prvo otkriće odela od žada

Iako se ranije znalo za upotrebu žada u pogrebnim ritualima, njegovo postojanje je potvrđeno tek 1968. godine. Arheolozi su tada pronašli grobnicu vladara dinastije Han, Liu Šenga i njegove supruge princeze Dou Van. Grobnica je bila jedan od najvažnih arheoloških otkrića dvadesetog veka.

Odela su bila sastavljena od hiljade sitnih ploča od žada spojenih zlatnim koncem. Postojali su i komadi od žada dizajnirani da prikriju oči, uši i druge otvore na telu.

Odelo Liu Šenga bilo je sastavljeno od 2498 komada žada koji su zajedno spojeni sa 1,1 kg zlatnog konca. Veruje se da je bilo neophodno oko 10 godina da se izradi odelo i najmanje 100 majstora koji bi polirali ploče od žada.

• Zašto se arheolozi plaše da otvore grobnicu prvog kineskog cara?
• Veliki kineski zid je izgrađen da zaustavi princeze ratnice

Takođe su pronađena uputstva i standardi o tome kako treba da budu napravljena odela od žada. Ova pravila su detaljno opisana u „Knjizi kasnijeg Hana“. Međutim, studija odela otkriva da nisu uvek bila dizajnirana da ispunjavaju navedene standarde. Kvalitet 15 otkrivenih pogrebnih odela je bio različit.

Žad nije uspeo da spreči propadanje mekog tkiva pokojnika. Ali uprkos tome, pošto je žad propustljiv, DNK iz kraljevskog para može biti sačuvana u njemu 2.000 godina nakon njihove smrti. Što pokojnicima daje neku vrstu besmrtnosti.

U zavisnosti od društvenog statusa pokojnika, prema Knjizi, određen je tip konca za odelo. Carsko odelo od žada bilo je provučeno zlatom, kraljevski plemići i visoki plemići nosili su odela od žada sa srebrnim nitima. Sinovi i kćeri zakupodavca su nosili odela od žada sa bakarnim nitima, a niže rangirane aristokrate su nosile odela od žada sa svilenim nitima.

Međutim, zbog izuzetno bogatih sahrana bile su učestale pljačke. Car Ven od Veja naredio je da se zbog toga obustavi proizvodnja odela od žada 223. godine. Pljačkaši grobova bi spalili odela samo da bi uzeli zlatni konac.

Kolika je moć žada

Žad ima istaknuto mesto u drevnoj kineskoj kulturi. Žad je bio cenenjen još u neolitu 6.000 godina p.n.e. zbog svoje izdržljivosti i snage za potrebe izrade ritualnih i ukrasnih predmeta, za alate i oružja kao simbol političke moći i verskog autoriteta. Tokom sledećih vekova, žad je postao sve cenjeniji zbog svojih potencijalnih magijskih svojstava.

Kada se pojavila dinastija Han (206. g. p.n.e. – 220. g. n.e.), predmeti od žada su se češće pretvarani u životinjske oblike i kao ukrasni predmeti za elitu. Postao je simbol čistote, moralnog integriteta i besmrtnosti.

Za dinastiju Han osoba je imala dva dela svoje duše. Jedan deo, duh-duša otputovala bi u zagrobni život nakon smrti, gde bi se nastanila u raju besmrtnika. Drugi deo, telo-duh, ostao je na zemlji u grobu i mogao se ponovo ujediniti sa drugom polovinom samo kroz ceremonijalne obrede. Zato je žad bio važan deo ove prakse, jer su njegova mistična svojstva pomogla da se sačuvaju telo i duša koji bi bili vezani za pokojnika u grobu.

Žad je štitio dušu i telo pokojnika

Ova povezanost sa dušom i dugovečnošću najbolje je objašnjena u tekstu kineskog istoričara Sima Kiana (145 – 86. g. p.n.e.) koji je opisao cara Vua od Hana (157 – 87. g. p.n.e.) koji ima čašu od žada na kojoj je ispisano „Dug život Gospodaru ljudi”. Poznato je da je car uzimao eliksir napravljen od žada u prahu pomešan sa jutarnjom rosom sakupljenom na bronzanoj ploči od 6 metara u nadi da će mu obezbedi besmrtnost. Nažalost, to mu nije pošlo za rukom.

Prvi vladari dinastije Han su verovali da će žad sačuvati fizičko telo i duše pokojnika u smrti. U početku su postavljali velike i male diskove od žada oko pokojnika. Potom se vremenom ova praksa razvila u praksu sahranjivanja u kitinjastim pogrebnim odelima od žada.