Ljudi su se opijali još od praistorije, a nova studija pokazuje da su alkoholna pića možda imala ulogu i u nastanku prvih složenih društava.

Već hiljadama godina ljudi piju alkohol i to ne samo iz razonode. Od Sumera, Egipćana i Grka, preko drevne Kine i Maja, pa sve do Inka, alkoholna pića igrala su važnu ulogu u religijskom, ekonomskom i političkom životu. Ali da li je upravo alkohol bio ključan za nastanak velikih, složenih društava?

Hipoteza „pijanog čoveka“

Neki naučnici smatraju da alkohol nije bio tek nusproizvod poljoprivrede, već pokretač civilizacije. Ovu ideju, poznatu kao „drunk hypothesis“, popularizovao je Edward Slingerland u knjizi Drunk: How we sipped, danced and stumbled our way to civilization. Prema njoj, želja za opijanjem nije evolutivna greška, već mehanizam koji je ljudima pomagao da sarađuju, grade poverenje i učvršćuju društvene hijerarhije, čak i po cenu zdravstvenih i društvenih posledica.

• Prvo pivo je napravljeno pre 13.000 godina
• Arheološko otkriće u Bugarskoj: 7.000 stari dokazi o vinarstvu
• Kako se ispijalo pivo pre 5.000 godina?

U drevnoj Mesopotamiji, na primer, pivo se nudilo bogovima, davalo radnicima kao nadnica i služilo na gozbama kako bi se ojačala moć elita. U Epu o Gilgamešu, poludivlji Enkidu postaje „pravi“ čovek tek kada popije pivo.

Prva provera uticaja alkohola na razvoj društva

Do sada je bilo teško proveriti ovu hipotezu, jer arheološki tragovi alkohola su retki, a pisani izvori potiču iz već složenih društava. Zato su istraživači sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu sproveli najširu uporednu analizu do sada. Koristeći bazu podataka D-PLACE, prikupili su podatke o 186 neindustrijskih društava širom sveta, različitih stepena političke složenosti. Zatim su primenili statističke modele koji razdvajaju ulogu alkohola od drugih faktora, poput intenziteta poljoprivrede i prirodnih uslova.

Studija je pokazala da postoji pozitivna veza između postojanja tradicionalnih fermentisanih pića (piva, vina, medovine) i višeg nivoa političke složenosti. Međutim, efekat je bio skroman. Najveću ulogu u razvoju kompleksnih društava ipak su imali poljoprivreda i produktivnost okruženja.

To ne znači da alkohol nije bio važan. Naprotiv, mogao je služiti kao alat elita za okupljanje radne snage, sklapanje saveza i učvršćivanje autoriteta. Ali, kako kažu autori studije, „opijanje verovatno nije bilo glavni motor nastanka civilizacije“.

Alkohol tada i sada

Važno je i to što su istraživači posmatrali niskoalkoholna pića u tradicionalnim društvima. Danas je situacija bitno drugačija. Alkohol je dostupan u neograničenim količinama, uključujući i jaka destilovana pića, a konzumacija je često individualna i izolovana. U takvom kontekstu, štetne posledice daleko nadmašuju potencijalne društvene koristi.

 Izvor: Did alcohol facilitate the evolution of complex societies?, Nature Scientific Reports.