Ako majka nije mogla da doji bebu, u drevnom Egiptu jedan od napitaka koji je mogao da bude deo njene ishrane bilo je – pivo. Ipak, drevno pivo bilo je veoma drugačije od onoga koje danas poznajemo.

Danas je teško zamisliti pivo kao deo ishrane odojčeta. Međutim, u drevnom Egiptu pivo nije bilo posmatrano samo kao alkoholno piće, već kao važna prehrambena namirnica koju su konzumirali muškarci, žene i deca.

Pravljeno je od fermentisanih žitarica i bilo je znatno drugačije od savremenog piva – često gusto, mutno i hranljivo. Upravo zbog toga ponekad se opisuje kao „tečni hleb“.

Pivo kao važna namirnica starih Egipćana

Žitarice su predstavljale osnovu ishrane drevnog egipatskog stanovništva, a njihova fermentacija omogućavala je proizvodnju napitka koji je istovremeno predstavljao izvor energije i tečnosti.

Drevno egipatsko pivo moglo je biti obogaćeno sastojcima poput urmi ili meda, u zavisnosti od recepta i načina proizvodnje. Sadržalo je ugljene hidrate, a fermentacija je menjala sastav i svojstva korišćenih žitarica.

Zbog svoje hranljive vrednosti pivo je bilo sastavni deo svakodnevne ishrane. Nije bilo rezervisano samo za odrasle niti je njegova uloga bila isključivo društvena ili ritualna.

Pivo je bilo deo ishrane muškaraca, žena i dece.

A šta su dobijale bebe koje nisu mogle da budu dojene? U društvima bez savremenih mlečnih formula, situacija kada majka nije mogla da doji predstavljala je ozbiljan problem. Tokom odvikavanja od dojenja, deca su postepeno prelazila na druge namirnice i napitke. U takvom kontekstu, fermentisani napici na bazi žitarica mogli su predstavljati deo njihove ishrane.

Navodi se da su bebe koje nisu mogle da budu dojene mogle dobijati razblaženo pivo, odnosno napitak na bazi fermentisanih žitarica, kao izvor kalorija i određenih hranljivih materija. U nekim opisima drevnog piva njegov sadržaj alkohola procenjuje se na svega nekoliko procenata, približno 1-3 odsto. Mada je njegov sastav zavisio od načina proizvodnje.

Zato drevno egipatsko pivo ne treba zamišljati kao današnje lager pivo. Bilo je mnogo više nalik gustom fermentisanom napitku od žitarica, koji je imao i prehrambenu funkciju.

Kvalitet vode u starom Egiptu

Jedan od razloga zbog kojih su fermentisani napici imali značajno mesto u drevnim društvima jeste i pitanje kvaliteta vode. Voda iz prirodnih izvora, uključujući Nil i kanale povezane sa njim, mogla je biti mikrobiološki nebezbedna. Fermentacija je menjala sredinu u kojoj se mikroorganizmi razvijaju i mogla je smanjiti rizik od pojedinih patogena.

• Potvrđeno: Keramičke posude bile su zapravo flašice za ishranu beba tokom praistorije
• Koje su izgovore za izostanak sa posla pre 3.200 godina imali stari Egipćani?

Zbog toga je pivo, osim nutritivne, moglo imati i praktičnu ulogu u svakodnevnom životu. Ipak, nije tačno reći da je svako drevno pivo bilo potpuno „sterilno“ ili da je fermentacija garantovala bezbednost. Njegova proizvodnja zavisila je od sirovina, vode, temperature, higijene i samog procesa fermentacije.

Više kalorija nego što bismo očekivali

Drevno pivo bilo je proizvod fermentisanih žitarica, pa je moglo obezbediti značajan deo energije potrebne za svakodnevni život. Zbog toga je njegova uloga bila mnogo šira od one koju danas povezujemo sa pivom.

Za radnike, poljoprivrednike i druge članove društva, pivo je predstavljalo deo svakodnevnog sistema ishrane. Za decu koja su prolazila kroz proces odvikavanja od dojenja, različiti kašasti i tečni proizvodi od žitarica predstavljali su način da postepeno pređu na novu vrstu hrane.

Arheolozi pronašli tragove egipatskog piva i izvan Egipta

Koliko je proizvodnja piva bila značajna pokazuje i arheologija. Tokom iskopavanja koje je Izraelska uprava za starine sprovela 2015. godine u ulici HaMasger u Tel Avivu, arheolozi su otkrili ostatke egipatskog naselja starog više od 5.000 godina.

• Pirinčano pivo staro 10.000 godina pronađeno u Kini
• Da li je alkohol pomogao nastanku složenih društava?

Među nalazima su bili i fragmenti velikih bazena izrađenih prema egipatskoj tradiciji, koji su korišćeni za proizvodnju piva. Otkriće je posebno značajno jer pokazuje da su ljudi povezani sa egipatskom kulturom proizvodili pivo i izvan samog Egipta.

Upotrebili drevni kvasac i napravili pivo

Ali priča o drevnom egipatskom pivu tu se ne završava. Istraživači Izraelske uprave za starine, Univerziteta u Tel Avivu, Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i Univerziteta Bar-Ilan analizirali su ostatke sa drevnih keramičkih posuda.

U njima su pronašli drevne sojeve kvasca koji su učestvovali u procesu fermentacije. Naučnici su uspeli da izdvoje kvasac, analiziraju njegov DNK i uzgajaju ga u laboratoriji. Na kraju su ga upotrebili za proizvodnju piva.

Drugim rečima, mikroskopski ostaci sa keramičkih posuda omogućili su naučnicima da ponovo naprave pivo koristeći kvasac koji je hiljadama godina bio sačuvan u arheološkom materijalu.

Izvori: IAA, WHE