Arheolozi su otkrili najraniju grobnicu Huna u Poljskoj. U grobnici su bila sahranjena dva dečaka različitog etničkog porekla. Jedan je imao veštački deformisanu lobanju.

Poljski arheolozi otkrili su dvojni grob dva dečaka iz perioda migracije u blizini Krakova. U grobnici su pronađeni i ostaci psa, mačke i vrane. Rezultati istraživanja opisani su u časopisu Journal of Archaeological Science Reports.

Jedan dečak je imao oko 7-9 godina, a drugi oko 8-9 godina i imao je veštački deformisanu lobanju.

• Pronađen najraniji dokaz za pirsing na licu praistorijskog čoveka u Africi
• Kod žena Vikinga uočene neobične veštačke deformacije lobanja i dentalne modifikacije kod brojnih muškaraca

Naučnici su sproveli genetske analize i analize stabilnih izotopa kako bi otkrili poreklo i ishranu hunskih dečaka. Njihova ishrana bila je slična i bogata proteinima. Genetička analiza pokazala je za prvo dete evropsko poreklo, a za drugo azijsko. Analiza izotopa stroncijuma rasvetlila je poreklo pojedinaca. Prvi dečak nije bio lokalnog porekla, dok drugi jeste i potiče iz Panonske nizije.

Hunske sahrane su datovane C14 analizom koja je pokazala da su dečaci sahranjeni 395-418. godine. Ove sahrane su najranije sahrane Huna u Poljskoj.

Zanimljivo je to da ova dva dečaka nisu bila biloški povezana, čak su imala različito poreklo, a bila su sahranjena zajedno. Kako su se ova dva dečaka onda upoznala i zašto su bila zajedno sahranjena?

Retka i zanimljiva sahrana Huna

Pored toga što je ovo prva takva grobnica sa decom iz hunskog perioda u Poljskoj, posebnost ovog otkrića ogleda se u tome što su dečaci različitog etničkog porekla.

Inače, dečiji hunski grobovi sa veštačkom deformacijom lobanje pronalaženi su Hrvatskoj i Nemačkoj.

Obe sahrane su zanimljive. Dečaci su vršnjaci. Jedan dečak imao je veštački deformisanu lobanju i bio je sahranjen u standardnom anatomskom položaju na leđima. Bio je bogato sahranjen sa zlatnom minđušom, gvozdenim nožem, srebrnim kopčama za pojas i glinenom posudom.

Dok je drugi dečak „Evropljanin“ bio postavljen na stomak. Njegova glava bila je pomerena u predelu oko noge nakon sahranjivanja. Takođe, njegove kosti su bile izuzetno glatke, kao da mu je telo podleglo toplotnoj postmortalnoj obradi. Odnosno da mu je telo „skuvano“ kako bi se ostaci zaštitili od raspadanja. Budući da su postojali različiti običaji u to vreme, onda i ne treba da iznenađuje i ovaj.

Treba napomenuti da grobnica potiče iz 395–418. godine, kada su tela spaljivana na lomačama u Poljskoj. Ovo “kršenje” kulturnih običaja navelo je istraživače da spekulišu da je Evropljanin možda žrtvovan ili je bio sluga.

Istraživanje je izuzetno zanimljivo, kako zbog otkrića, tako i zbog toga što je ovo verovatno prvi dokaz prisustva Huna u Poljskoj.