Maks Malovan i Agata Kristi (Daily Herald Archive / National Science & Media Museum / SSPL via Getty Images)

Engleska književnica Agata Kristi (1890-1976) jedan je od najpoznatijih pisaca detektivskih romana svih vremena. Bila je udata za arheologa Maksa Malovana, a i sama je bila “arheolog” i pomagala mu je na arheološkim terenima.

Agata je rođena 15.09.1890. godine. Godine 1930. se udala po drugi put i to za Maksa Malovana, arheologa, koji je bio 14 godina mlađi od nje. Sa njim je dosta putovala po Bliskom istoku, a upoznali su se na putovanju po Mesopotamiji.

Ta putovanja su je inspirisala da napiše dela “Smrt na Nilu” i “Ubistvo u Mesopotamiji”. Zaljubila se u Maksa i u arheologiju Mesopotamije.

Šta je Agata Kristi rekla za razliku u godinama?

Arheolog je najbolji muž koga žena može imati, jer što je žena starija to ga više zanima.”

Agata Kristi provodila je duge sezone na različitim lokalitetima tokom arheoloških iskopavanja u Siriji i Iraku, prateći eskpedicije svog supruga. Radila je na restauraciji keramike, inventarisanju nalaza i fotografisanju artefakata.

Agata Kristi na iskopavanjima u Siriji (izvor: The British Museum)

Istraživanja u Nimrudu

Kristi se u svojim memoarima priseća da ju je već 1932. godine Malovan odveo u Nimrud. Bio je to, priznao je, lokalitet koji je želeo da istraži više nego bilo koji drugi na svetu.

Osećao je da je to mesto važno kao Ur i potencijalno bogato poput Tutankamonove grobnice u Egiptu. Nakon službe u britanskom Kraljevskom vazduhoplovstvu u severnoj Africi tokom Drugog svetskog rata, taj san je postao stvarnost. Imenovan je za prvog direktora Britanske škole za arheologiju u Iraku, Malovan je obezbedio potrebnu podršku za iskopavanja iz Metropoliten muzeja umetnosti u NJujorku.

Nakon što su pronađeni artefakti, Agata je često pomagala čisteći ih i dokumentujući.

Kada je Agata Kristi napisala: „Pronašli smo ženu u bunaru! Doveli su je na komadu vreće, velikoj masi blata ”, nije opisivala žrtvu ubistva u svom najnovijem bestseleru. Detektivi koji su pokušavali da identifikuju ženu nisu bili belgijski detektiv Herkul Poaro niti engleska udovica Džejn Marpl.

“Mona Liza” iz Nimruda, 8. vek p.n.e. (izvor slike: Twitter)

Dotična žena uopšte nije bila osoba, već artefakt pronađen u okviru arheoloških iskopavanja. Kristi je opisivala masku od slonovače, koja je sada dobila nadimak Mona Liza iz Nimruda. Maska je otkrivena 1952. godine tokom iskopavanja drevne asirske prestonice Kalah u današnjem Iraku – poznatoj pod imenom Nimrud.

Izvor: Britannica i Smithsonian Mag

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »