Analize drevne DNK iz keltskih grobnih humki u Baden-Virtembergu otkrili su bliske porodične veze među keltskim elitama. Ujedno pružajući nove uvide u njihove strukture moći.

Keltske sahrane ispod grobnih humki, u kojima je bila sahranjena elita, potiču iz 500. godine pre nove ere.

Keltska kultura iz gvozdenog doba u zapadnoj i srednjoj Evropi ostavila je brojne grobne humke i spektakularne arheološke artefakte.

Uprkos ovom bogatom nasleđu, mnogo toga o ovoj civilizaciji ostaje skriveno od nas. U saradnji između Državnog ureda za očuvanje istorijskih spomenika u Baden-Virtembergu i Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, po prvi put su rekonstruisani genomi Kelta iz nekoliko grobnih humki.

• Misterija kneževske humke Bornhok iz ranog bronzanog doba
• Srebrni keltski kotao iz Gundestrupa možda vodi poreklo sa Balkana

Grobne humke Eberdingen-Hohdorf i Asperg-Grafenbil, poznate kao Furstengraber, spadaju među najbogatije sahrane iz praistorije na teritoriji današnje Nemačke. Sa pokojnicima su bili izuzetni zlatnim nalazi i sofisticirane bronzane posude, piše u saopštenju.

Nova genetska analiza sada je otkrila da su dva princa (ili kneza), sahranjena na udaljenosti od oko 10 kilometara, bila biološki blisko povezana.

„Dugo se sumnjalo da su dva princa iz grobnih humki u Eberdingen-Hohdorfu i Asperg ’Grafenbul’ u srodstvu“, rekao je Dirk Krauz iz Državnog zavoda za očuvanje istorijskih spomenika. „Ali je tek sada ova pretpostavka potvrđena genetskim analizama.“

Dva princa u bliskom srodstvu

Nakon uspostavljanja genetske veze između dve osobe, tim je razmotrio sve moguće veze, poput braće, polubraće i sestara, dede i unuka, kao i ujaka i nećaka. „Na osnovu prilično preciznih datuma smrti, procene starosti u trenutku smrti i genetske sličnosti dva princa, samo jedan scenario dolazi u pitanje: ujak i nećak. Tačnije, sestra princa Hohdorfa bila je majka princa Asperga.“, objašnjava Stefan Šifels iz Maks Plank Instituta.

„Ovaj rezultat pokazuje da je politička moć u ovom društvu najverovatnije nasleđena putem biološke sukcesije“, kaže Joša Grecinger sa Maks Plank Instituta.

Tome u prilog govore i svedočanstva o srodstvu drugih pokojnika iz dve humke, kao i iz mnogo udaljenije Magdalenenbergske humke. Ona je podignuta oko 100 godina ranije.

„Sve u svemu, čini se da imamo posla sa širokom mrežom Kelta u Baden-Virtembergu, gde je politička moć bila podržana biološkim srodstvom“, dodaje Grcinger.

Kelti genetski povezani i sa drugim delovima Evrope

Ali kako su Kelti bili povezani sa drugim stanovnicima Evrope iz gvozdenog doba izvan Baden-Virtemberga? Detaljna analiza genetskog porekla ove grupe otkriva genetsko poreklo koje se najverovatnije nalazi u današnjoj Francuskoj. Ali koje je u to vreme bilo rasprostranjeno širom južne Nemačke. Pored toga, nekoliko osoba pokazuje genetsko poreklo iz Italije. Što se takođe dobro uklapa sa predmetima pronađenim u grobovima, od kojih mnogi pokazuju mediteranski stil.

Studija je važan deo slagalice u našem razumevanju evropske istorije u srednjem i poznom gvozdenom doba. Ona se za razliku od rimskog i ranog srednjeg veka, teško može istražiti iz pisanih izvora.

Rad je objavljen učasopisu Nature Human Behaviour.

Kneževski grob iz Hohdorfa

Sahrana ispod humke iz Hohdorfa potiče iz halštatske kulture gvozdenog doba. Smatra se da je ispod humke bio sahranjen keltski princ ili knez oko 530. godine pre naše ere.

Sadržao je kočija i veliki bronzani kotao, ukrašen sa tri lava. Kotao je bio napunjen sa oko 400 litara medovine. Pronađeno je devet rogova za piće i pribor za jelo za devet ljudi. Princ je imao oko 40 godina i bio je visok 182 cm. Što je neuobičajena telesna visina za čoveka iz gvozdenog doba.

Njegovo telo bilo je položeno na bronzanom krevetu sa 8 točkova. Nosio je šešir od breze, odeću jarkih boja, pozlaćeni torkves oko vrata, zlatnu torbu, narukvicu i nekoliko perli od ćilibara. Među grobnim prilozima su bili i češalj, nož za brijanje, makaze za nokte, udice za pecanje, strele i drugi alati od kosti, bronze i rogova.