Čovek koji je živeo pre 40.000 godina na teritoriji današnje Rumunije imao je čukundedu neandertalca i najviše neandertalske DNK ikada viđene.

Vilična kost modernog čoveka, koji je živeo u Rumuniji pre oko 40.000 godina, otkrivena je 2002. godine u Pećini sa kostima. Ono što je kod nje posebno jeste da sadrži najviše neandertalske DNK (6-9%) ikada viđene kod pripadnika naše ljudske vrste. Ovo otkriće pokazalo je da se ukrštanje sa neandertalcima dogodilo mnogo ranije nego što se mislilo.

Smatra se da su neandertalci nestali u Evropi pre otprilike 39.000–41.000 godina. Uprkos tome, njihova DNK (1–4%) se nalazi kod današnjih ljudi u Evroaziji.

Savremeni čovek koji je živeo u današnjoj Rumuniji pre 37.000 i 42.000 godina imao je najmanje jednog pretka neandertalca, četiri generacije unazad. Ili što bi mi danas rekli čukundedu ili čukunbabu.

• 87 otisaka stopala neandertalaca pronađeno je na obali Iberijskog poluostrva
• Ostaci devet neandertalaca pronađeni u pećini južno od Rima
• Najstariji muzički instrument na svetu-neandertalska frula iz pećine Divje babe

Pre između 45.000 i 35.000 godina, anatomski moderni ljudi su se proširili širom Evrope. U isto to vreme neandertalci su već počeli da nestaju. Dugo se raspravljalo o tome kako je došlo do ovog procesa širenja modernih ljudi i nestanka neandertalaca.

Pećina sa kostima (Peștera cu Oase)

Autori rada, objavljenog u časopisu Nature, su izvestili o podacima o genomu iz moderne ljudske mandibule (Oase 1), pronađene 2002. godine u Peștera cu Oase u Rumuniji. Starost ove mandibule je procenjena na 37.000–42.000 godina. Time bi ovaj čovek bio jedan od najranijih modernih ljudi u Evropi. Njegova morfologija ukazuje na karakteristike modernih ljudi, ali neki aspekti su u skladu sa neandertalskim poreklom.

Naknadnim iskopavanjima otkrivena je lobanja druge, verovatno iste osobe (Oase 2), koja takođe nosi morfološke osobine koje bi mogle da odražavaju mešavinu sa neandertalcima.

Današnji ljudi imaju neandertalske gene

Prethodne studije su pokazale da većina ljudi koji danas žive van podsaharske Afrike ima oko 1 do 4 % neandertalske DNK. Ali najnovija studija, objavljena u časopisu Nature, potvrđuje 6 do 9 % genoma Oase 1 do pretka neandertalca.

• Neandertalci su imali sposobnost govora-otkriće i analiza hioidne kosti je to potvrdila

„Pokazujemo da je jedan od prvih modernih ljudi koji je poznat iz Evrope imao neandertalskog pretka samo četiri do šest generacija unazad u svom porodičnom stablu“, rekao je genetičar Svante Pabo sa nemačkog Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju.

„On nosi više neandertalske DNK od bilo kog drugog današnjeg ili drevnog modernog čoveka viđenog do danas”.

Studija pokazuje da se naša vrsta, Homo sapiens, ukrštala sa neandertalcima u Evropi, kao i na Bliskom istoku. Prethodna istraživanja su pokazala da se ovo ukrštanje dogodilo najkasnije pre 50.000 do 60.000 godina.