Arheolozi su na nekoliko praistorijskih iberijskih lokaliteta pronašli kristalno oružje. Uglavnom su to mikrosečiva, glave strela i fenomenalni kristalni bodeži. Moguće da su ovi artefakti bili markeri statusa u megalitskim grobnicama pre 5.000 godina.

Nedavna istraživanja ukazala su da je španski gradić Valenčina bila glavni čvor u cirkulaciji egzotičnih materijala tokom bakarnog doba Iberije. U njih spadaju slonovača, ćilibar, cinober ili kremen. Posebno se ističu oružja od kristala koje predstavljaju statusni marker, piše u radu.

Većina praistorijskih kultura širom sveta proizvodila je kameno oruđe i oružje od kriptokristalnih materijala kao što su kremen, radiolarit, kalcedon, opsidijan, bazalt i kvarcit putem procesa poznatog kao litička redukcija.

Litička redukcija je proces pretvaranja kamenja ili stena iz njihovog prirodnog stanja u oruđe ili oružje u kamenom dobu, najčešće.

Ovo se uglavnom radilo udaranjem kamenog odbitka iz jezgra materijala pomoću “čekića”. U nekim strategijama, držač kremena redukuje jezgro na grubu jednoličnu ili bifacijalnu predformu. Ona se dalje smanjuje korišćenjem tehnike ljuštenja, prenosi HeritageDaily.

Kristalno oružje za elitu

U delovima južne Iberije oko 3.000. godine p.n.e., tokom bakarnog doba, razvila se jedinstvena tradicija za elitu koja je koristila oružje, providnog izgleda od kristala.

• Praistorijski ljudi su koristili retke kamene kristale kako bi obeležili mesto sahrane

Tokom iskopavanja Dolmen de Montelirio u periodu od 2007. do 2010. godine, otkriven je kristalni bodež od oko 22 cm ukrašen drškom od slonovače. Pronađeni su i kristalni vrhovi strela. Bodež je možda imao simbolički značaj, služio je za povezivanje sa precima. Ono što je jako ključno jeste da pokazuje naprednu tehniku u litičkoj proizvodnji alata. Više o pronalasku bodeža: Vođa zajednice pre 5.000 godina bila je žena “Dama od slonovače”

Kao sirovina, korišćenje kristala za proizvodnju alata/oružja u velikoj meri smanjuje funkcionalnu upotrebu zbog manje fleksibilne i krhke prirode kamena. Kamen poput variscita i fosilna smola – ćilibar korišćeni su isključivo za pravljenje ukrasa za telo. Dok su monokristali kvarca korišćeni za izradu vrhova strela i mikrosečiva. Gorski kristal se u svom prirodnom stanju ponekad koristio kao lična amajlija ili privezak.

Oružje od kamenog kristala uglavnom je pronađeno u malim količinama u mezolitskim grobnicama. Iako je sirovina bila lako dostupna širom regiona, nestašica kristalnog oružja ukazuje da su ih samo pojedinci visokog statusa mogli priuštiti.

Crvene sveštenice

Osim dragocenih artefakata, arheolozi su iskopali ostatke 20 žena, raspoređenih u krug kao da su deo masivnog rituala.

U grobovima su se nalazile i mnoge druge stvari koje su se mogle koristiti u pogrebnom obredu. Od bogato ukrašene odeće do delimično očuvanih zlatnih oštrica. Analiza kostiju otkrila je da je verovatan uzrok smrti – trovanje živom.

• Stari Rimljani su koristili olovo za sve i svašta što je bilo opasno po zdravlje ljudi

Na rekonstrukciji se može primetiti da su sveštenice bile obojene crvenom bojom i da su je koristile u razne svrha. Ta crvena boja je mineral cinabarita (živa sulfid) i to je dovelo do njihovog trovanja.

Više o sveštenicama u nekom sledećem tekstu…