Figurina lav-čovek je remek delo ledenog doba

Lav-čovek je praistorijska figurina izrađena od kljove mamuta. Reč je o izuzetnom remek delu ledenog doba od pre 40.000 godina. Praistorijska figurina otkrivena je 1939. godine u pećini Štadel u Nemačkoj, a danas se nalazi u muzeju Ulmer.
Figurina lav-čovek je izuzetno remek delo gornjeg paleolita. Pre oko 40.000 godina, na početku gornjeg paleolita, švapska Jura (švapski Alpi) je bila deo pejzaža u kojem su bili nastanjeni anatomski modernim ljudima (Homo sapiens). Lovili su mamute, irvase, bizone, divlje konje i druge životinje. Dokaze o ljudskom naseljavanju pećina na ovom području arheolozi su otkrili iz tragova logorske vatre, ostataka oruđa, oružja i nakita od kamena, kostiju, rogova i slonovače.
- Figurina pećinskog lava otkrivena je u pećini Denisova
- Otkriveno poreklo čuvene Venere iz Vilendorfa stare 30.000 godina
Lav-čovek je napravljen od kljove mamuta, najveće životinje u okruženju tog vremena i prikazuje najopasnijeg predatora, sada izumrlog lava.
Stvarna veličina predmeta je: visina 28,1 cm, širina 6,3 cm i debljina 5,9 cm. Pronađen je u više fragmentovanih delova. Preko 200 fragmenata figurine je otkriveno, a nedostaju delovi prednjeg dela tela. Lav-čovek je u uspravnom stavu, mišićavih ramena, sa rukama na boku. Leva nadlaktica je označena rezovima koji mogu predstavljati tetovaže ili ožiljke.

Figurina je izrezbaren kremenim alatkama. Procenjuje se da bi za rezbarenje skulpture bilo potrebno oko 400 sati, odnosno oko 6 nedelja.
Pećina Štadel nije bila za život
Pećina Štadel, u kojoj je pronađen lav-čovek, je drugačija. Okrenuta je na sever i ne dobija toplotu od sunca. Hladno je i gustina krhotina akumuliranih ljudskim aktivnostima je mnogo manja nego na drugim lokacijama. Ovo očigledno nije bilo dobro mesto za život. Čovek-lav je pronađen u mračnoj unutrašnjoj komori, pažljivo sklonjen u tamu sa samo nekoliko perforiranih zuba arktičke lisice i skrivenim rogovima irvasa u blizini. Ove karakteristike sugerišu da je pećina Štadel korišćena samo povremeno kao mesto gde bi se ljudi okupljali oko vatre kako bi podelili određeno razumevanje sveta artikulisano kroz verovanja, simbolizovano u skulpturi i izvođeno u ritualima.
Unesko je 2017. godine proglasio pećinu Štadel i druge švapske lokalitete svetske baštine od značaja za čitavo čovečanstvo.