03/12/2022

Venera iz Vilendorfa (izvor: My Modern Mat)

Poreklo izrade 30.000 godina stare Venere iz Vilendorfa ostala je tajna od njenog otkrića više od sto godina.  Figurina Venere pronađena je na levoj obali Dunava u Vilendorfu II (Austrija) 7. avgusta 1908. godine. Figurina, malih dimenzija 11 cm, jedan je od najvažnijih primera rane umetnosti u Evropi. Izrađena je od krečnjačke stene-olit, koja se ne nalazi u blizini Vilendorfa. Uz pomoć moderne tehnologije istraživači su uspeli da odrede mesto njenog porekla.

Istraživački tim koji se sastoji od antropologa, geologa i praistoričara iz Beča, objavio je rezultate svojih istraživanja u časopisu Scientific Reports.

Venera iz Vilendorfa

Najpoznatija figurina Venere iz Vilendorfa izložena je u Prirodnjačkom muzeju u Beču. Predstavlja simbolizovanu odraslu i bezličnu ženu sa preuveličanim genitalijama, naglašenim potkolenicama, isturenim stomakom, teškim grudima i sofisticiranim pokrivačem za glavu ili frizurom. Figurina je napravljena od olitnog krečnjaka i ofarbana je crvenom bojom, verovatno okerom, koji je skoro u potpunosti uklonjen čišćenjem u vreme pronalaska.

Figurina nije posebna samo po svom dizajnu, već i po materijalu. Dok su druge figure Venere obično napravljene od slonovače ili kosti, ponekad i od različitog kamenja, za donjoaustrijsku Veneru je korišćen olit, koji je jedinstven za takve kultne predmete.

Olitni krečnjaci su potpuno odsutni u Vilendorfu i okolini.

Istraživači su koristili novu metodu

Do nedavno je figurina pregledana samo spolja. Sada, više od 100 godina kasnije, antropolog Gerhard Veber sa Univerziteta u Beču koristio je novu metodu da ispita njenu unutrašnjost: mikro-kompjutersku tomografiju.

Istraživački tim je nabavio uporedne uzorke iz Austrije i Evrope i procenio ih. Kompleksan projekat sadrži uzorke stena od Francuske do istočne Ukrajine, od Nemačke do Sicilije koji su dobijeni, isečeni i ispitani pod mikroskopom.

Tomografski podaci sa Venere su pokazali da su sedimenti taloženi u stenama različite gustine i veličine. Između je bilo i sitnih ostataka školjki i šest veoma gustih, krupnijih zrna, takozvanih limonita. Ovo poslednje objašnjava ranije misteriozne hemisferične šupljine na površini Venere istog prečnika: „Tvrdi limoniti su verovatno popucali kada ih je tvorac Venere rezbario“, objašnjava Veber. „U slučaju Venerinog pupka, on je onda očigledno to izrezbario iz nužde”.

Naučnici su takođe identifikovali sićušni ostatak školjke, dug samo 2,5 milimetara, i datirali ga u period jure. Ovo je isključilo sve druge potencijalne naslage stene iz mnogo kasnije geološke ere miocena, poput onih u obližnjem Bečkom basenu.

Istraživački tim je takođe analizirao veličinu zrna drugih uzoraka. Stotine, ponekad i hiljade zrna su obeležene i merene programima za obradu slike ili čak ručno. Nijedan od uzoraka u radijusu od 200 kilometara od Vilendorfa nije se poklapao ni izbliza.

Analiza je konačno pokazala da se uzorci sa Venere statistički ne razlikuju od uzoraka sa lokacije u severnoj Italiji u blizini jezera Garda. Ovo je izuzetno jer to znači da je Venera (ili bar njen materijal) krenula na put od juga Alpa do Dunava severno od Alpa.

Venera iz Vilendorfa (Weber et al 2022, fig. 1)

Ljudi u gravetijanu, tražili su i naseljavali povoljne lokacije zbog sirovina. Kada se promenila klima ili situacija sa plenom, krenuli su dalje, po mogućnosti duž reka“, objašnjava Gerhard Veber. Takvo putovanje moglo je da potraje generacijama.

Potencijalno mesto izrade Venere

Jedan od dva moguća pravca od juga ka severu vodio bi oko Alpa u Panonsku niziju i opisan je u simulacijama od strane drugih istraživača pre nekoliko godina. Drugi način da se od jezera Garda dođe do Vahaua bio bi preko Alpa. Da li je to bilo moguće pre više od 30.000 godina, nejasno je zbog pogoršanja klime koje je počelo u to vreme. Ovo bi bila prilično neverovatna varijanta da su u to vreme već postojali neprekidni glečeri. Međutim, 730 km duga staza duž Eča, Ina i Dunava uvek je bila ispod 1.000 metara nadmorske visine, sa izuzetkom 35 kilometara kod Rešenskog jezera.

Statistika jasno ukazuje na severnu Italiju kao poreklo Venerinog olita. Ipak, postoji još jedno zanimljivo mesto za poreklo stene.

Nalazi se u istočnoj Ukrajini, na više od 1.600 kilometara linearne udaljenosti od Vilendorfa. Tamošnji uzorci se ne uklapaju tako jasno kao oni iz Italije, ali bolje od svih ostalih uzoraka. Ovde je zanimljiva veza, figure Venere pronađene su u obližnjoj južnoj Rusiji, koje su nešto mlađe, ali izgledaju veoma slične Veneri pronađenoj u Austriji.

Genetski rezultati takođe pokazuju da su ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi u to vreme bili povezani jedni sa drugima.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »