Figurina Lav-čovek (foto: Ulmer Museum)

Lav-čovek je praistorijska figurina izrađena od kljove mamuta. Reč je o izuzetnom remek delu ledenog doba od pre 40.000 godina. Praistorijska figurina otkrivena je 1939. godine u pećini Štadel u Nemačkoj, a danas se nalazu u muzeju Ulmer.

Lav-čovek je izuzetno remek delo gornjeg paleolita. Pre oko 40.000 godina, na početku gornjeg paleolita, švapska Jura (švapski Alpi) je bila deo pejzaža u kojem su bili nastanjeni anatomski modernim ljudima (Homo sapiens). Lovili su mamute, irvase, bizone, divlje konje i druge životinje. Dokaze o ljudskom naseljavanju pećina na ovom području arheolozi su otkrili iz tragova logorske vatre, ostataka oruđa, oružja i nakita od kamena, kostiju, rogova i slonovače.

Lav-čovek je napravljen od kljove mamuta, najveće životinje u okruženju tog vremena i prikazuje najžešćeg predatora, sada izumrlog lava.

Stvarna veličina predmeta je: visina 28,1 cm, širina 6,3 cm i debljina 5,9 cm. Pronađen je u više delova, preko 200 fragmenata, a nedostaju delovi prednjeg dela tela. Lav-čovek je u uspravnom stavu, mišićavih ramena, sa rukama na boku. Leva nadlaktica je označena rezovima koji mogu predstavljati tetovaže ili ožiljke.

Figurina izrađena od kljove mamuta (izvor: Bradshaw foundation)

Figurina je izrezbaren kremenim alatkama. Procenjuje se da bi za rezbarenje skulpture bilo potrebno oko 400 sati, odnosno oko 6 nedelja.

Pećina Štadel nije bila za život

Pećina Štadel, u kojoj je pronađen lav-čovek, je drugačija. Okrenut je na sever i ne dobija sunce. Hladno je i gustina krhotina akumuliranih ljudskim aktivnostima je mnogo manja nego na drugim lokacijama. Ovo nije bilo dobro mesto za život. Čovek lav je pronađen u mračnoj unutrašnjoj komori, pažljivo sklonjen u tamu sa samo nekoliko perforiranih zuba arktičke lisice i skrivenim rogovima irvasa u blizini. Ove karakteristike sugerišu da je pećina Štadel korišćena samo povremeno kao mesto gde bi se ljudi okupljali oko vatre kako bi podelili određeno razumevanje sveta artikulisano kroz verovanja, simbolizovano u skulpturi i izvođeno u ritualima.

Unesko je 2017. godine proglasio pećinu Štadel i druge švapske lokalitete svetske baštine od značaja za čitavo čovečanstvo.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »